Od Pikca do Sokrata: „Zlatno zrno“ za ulogu života glumcu bez kompromisa Bojanu Dimitrijeviću

Čuvenog mislioca Bojan je oživeo studiozno se pripremajući, iščitavajući literaturu o njemu, ponirući u samu suštinu Sokratove ličnosti – njegovu stalnu zapitanost, potragu za istinom, beskopromisnu odbranu slobodne volje i to u trenutku u kojem ga u ovoj predstavi zatičemo – tokom poslednjih nekoliko meseci života.

Bojan nije želeo da ga zbog ove uloge postaruju i prave bilo kakve fizičke transformacije koje bi mu eventualno pomogle u kreiranju lika, već se, kao što uvek čini, usredsredio na vlastite kapacitete i instikt.

Taj instikt je, kako ga je jednom dočarao „okolo naokolo“ i podrazmeva lutanja ali je očito dobro podešen imajući u vidu da je iza Bojana veliki broj izrazito autentično odigranih rola kojima je dokazao da može da se iščupa i iz senke one antologijski odigrane u seriji „Vratiće se rode“, čuvenog Pikca, čijim ga nadimkom i danas ponekad oslovljavaju na ulici, a njegov lik uz repliku „De dobro matori“ se štampa, verovali ili ne, i na majicama.

Bilo bi možda dobro da se tako nešto desi i sa „Sokratom“ jer paralelu sa današnjim vremenom, u kojoj se kao i onda drugačije mišljenje tretiralo kao pretnja, Bojanu nije bilo teško da uoči. I sam je, mnogo puta, iako ga je to koštalo, javno iznosio svoje stavove i rukovodio se onom da nije umetnički, a ni filozofski ćutati. Pogotovo pred nepravdom i nasiljem u koje je ovo društvo ogrezlo.

Podršku u tome pruža mu u i supruga glumica Jelena Stupljanin i sama veoma društveno angažovana. „Prava umetnost ne bi ni smela da kalkuliše”, rekao je jednom Bojan.

Ogorčen je zbog toga što političari zagovaraju estradu, kič i šund, a kulturu, kako kaže, smatraju opasnom. Irazito je kritički nastrojen prema kapitalizmu koji je mnoge prave vrednosti izvrnuo naopačke.

Kao mali je, tvrdi, bio stidljiv, introvertan i nije voleo da skreće pažnju na sebe, ali kad su mu se u šestoj godini razveli roditelji još intezivnije je odlazio u pozorište da bi se video sa ocem koji je glumac.

Bojan je diplomirao glumu na FDU u klasi profesora Milenka Maričića i profesora Branislava Mićunovića. Od 2015. godine stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta JDP .

Rođen je 4. novembra 1973. godine u Leskovcu.

Pored Zlatnog zrna, vlasnik je glavne nagrade za mušku ulogu u predstavi „Sumnjivo lice“ na 37. Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu i Nagrade za najboljeg mladog glumca na Danima komedije u Jagodini, a po Bojanovom ocu Draganu Dimitrijeviću zove se glavna nagrada na Festivalu amaterske pozorišne režije u Leskovcu.