Bolna priča o deci koja ima kopču sa tragedijom u „Ribnikaru“: Premijera drame „Gidionov čvor“ kojom Beogradasko dramsko obeležava svoj Dan, 20. februar

Ovom predstavom naše najstarije gradsko pozorište obeležiće svoj Dan, 20. februar, a kako je istakla autorska ekipa „Gidionovog čvora“, postoji mnogo razloga zbog kojih je važno da se ona upravo sada nađe na sceni.

Kroz intenzivan dijalog dve žene ova drama govori o životu dece u savremenim okolnostima, o uticaju roditelja, škole, društvenih mreža i interneta, o vršnjačkom nasilju, krivici, nepodnošljivom bolu, o dečijoj kreativnosti i cenzuri političke korektnosti, o usamljenosti dece koja odrastaju prepuštena sama sebi…

Prema rečima Mirjane Karanović, ona je „Gidionov čvor“ otkrila dosta davno i veoma je želela da ga igra.

– Ali, kako sam ranije već režirala i istovremeno igrala u jednoj predstavi, rešila sam da takvo iskustvo više ne ponavljam. Zato sam se odlučila da budem samo glumica, a da neko drugi režira ovaj tekst. Kad sam postala članica Beogradskog dramskog upoznala sam razne mlade i darovite kolege, a Jana Milosavljević je beskrajno talentovana glumica i želela sam da ovo radimo zajedno. Pitala sam upravnika Juga Radivojevića, i tako je sve krenulo.

Karanović je napravila kopču ove drame sa zastrašujućom tragedijom u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine, a kada su planirali realizaciju komada ona se još nije desila, tako da je „Gidionov čvor“, nažalost, priča koja je kod nas vrlo aktuelna.

– Delo Džone Adams prikazuje dve vizure jedne tragedije: majka je izgubila sina, a učiteteljica svog đaka. Izvanredna drama opisuje njihov odnos, emotivan, snažan, pravi glumački izazov koji se izražava i u nadmetanju dve snažne ženske figure. One prebacuju odgovornost jedna na drugu, otvarajući paralelno i pitanje univerzalnosti bola i probleme odrastanja mladih danas.

– Ovaj komad inače ne daje uputstva za život, ni kako da vaspitavate svoje dete. Ovde su dve žene koje se suočavaju oko iste tragedije i vode jaku unutrašnju borbu. Majka ima izraženu pasivnu agresiju, jer joj se desilo nešto nezamislivo, izgubila je dete, i velika je lepeza emocija u ovoj drami.

“Gidionov čvor“, kako je naglasila Karanović, prikazuje moguće vaspitanje koje deca vuku iz škole ili kuće.

– Postavlja se pitanje ko je više odgovoran za njihovo ponašanje i vaspitanje, da li roditelji ili nastavnici koji provode sa njima puno vremena u školi. Tako roditelji očekuju da škola preuzme odgovornost, a opet, škola smatra da su samo roditelji odgovorni, i to pitanje jeste unverzalno, ne vezuje se za neku konkretnu zemlju niti obrazovni sistem – izjavila je o svojoj novoj ulozi jedna od naših najznačajnijih glumica, dodajući da „Gidionov čvor“ nosi snažnu katarzu.

Janu Milosavljević videćemo u liku učiteljica koja predaje đacima prva četiri razreda osnovne škole, a kako je navela, tokom procesa rada na ovoj predstavi kao istraživanje delili su međusobno lične primere iz njihovog iskustva, odrastanja, školovanja…

– Svako mora da ima empatiju prema toj vrsti teme koja je izuzetno teška. Bilo je izazovno raditi duodramu, samo dve glumice na sceni. Sa rediteljkom Janom Maričić i Mirjanom Karanović bilo je tako lagano raditi, bez stresa, uživala sam u saradnji. Ovo je veoma važna i bolna tema koju smo pokrenuli – istakla je Milosavljević.

Rediteljka Jana Maričić podsetila je na legendu po kojoj je Gidionov čvor toliko snažan da se nikako ne može rasplesti, a onaj koji u tome i uspe, vladaće celom Azijom.

– U pitanju je prava intimna kamerna drama, u kojoj su u prvom planu upravo tekst i glumci, dok je režija u drugom. Ona nosi te emotivne nijanse, krupne dileme sa kojima se suočavaju dve osobe. Ovde se otvara pitanje odgovornosti, krivice, i čovek postaje nemoćan kada emocije preovladaju svako racionalno objašnjenje. U suštini, ovaj komad pripoveda o tome da je potrebno imati empatiju prema ljudima koji nekako treba i dalje da nastave svoje živote nakon tako strašne tragedije kao što je gubitak dece – smatra Maričić.

Kako je navela, bilo je izazovno raditi ovu temu, ali i lako sa dve izuzetne glumice.

-S druge strane, kao majka dvoje dece od trinaest i jedanaest godina, veoma sam lično doživela svaku dilemu, osećanja krivice i pitanja odgovornosti u tekstu, naročito posle tragedije u ’Ribnikaru’“. Roditelji ubijene dece stalno su bili prisutni u našim razgovorima, kao i nastavnici te škole, koji treba da nastave svoje živote, pitajući se gde počinje njihova lična odgovornost i kako živeti s tim pitanjima.

Društveni aspekt je, prema rečima rediteljke, prisutan na nivou pitanja da li neke specifične duše, nešto osetljivije ili darovitije od drugih, nalaze svoje mesto u opštem sistemu koji pokušava sve nas da prepozna kao kolektiv i manje-više jednake ljude.

-Drama pruža saosećanje prema ljudima koje je takva tragedija, nažalost, zadesila. Pritisak je uvek veliki na pedagoge, nastavnike i psihologe, da sve moraju da rade besprekorno. A kad se ovako nešto desi, treba imati u vidu kako ti ljudi da nastave da žive – istakla je Jana Maričić.

U autorskoj ekipi „Gideonovog čvora“ su i scenografkinja Vesna Popović, kostimograf Boris Čakširan, i dr Ljiljana Mrkić Popović zadužena za scenski govorm , a repriza premijere zakazana je u sredu, 21. februara na istoj sceni.