Bule Goncić, od „Srbija ne sme da stane“ do „Narodno je narodno“ za manje od godinu dana

Nakon završetka predstave, publika je aplauzom propratila glumačku postavu koja se potom iza scene vratila – ovaj put sa simbolom solidarnosti za kolege u nacionalnoj teatarskoj kući.

Goncić tumači lik Viktora Rizengeviča, fiktivnog ruskog tajkuna, u pomenutoj predstavi, a pored njega, uloge igraju i Svetozar Cvetković, Dragana Đukić, Nikola Ranđelović, Đorđe Stojković i Lana Adžić.

Gonćić je nedavno vodio Narodno pozorište kao upravnik, ali se u julu ove godine povukao sa funkcije iz porodičnih razloga. Njegovo ime se ranije vezivalo za političku podršku Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Aleksandar Vučić, kao i za pojavu na spisku od 2.000 ličnosti uključenih u kampanju „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Ovaj gest podrške i povratak na scenu s takvom porukom stavlja ga u zaista zanimljivu poziciju – onoga koji je i insider nazivne institucije, ali i glas koji iskače iz okvira tih institucija.

„Imam jasan politički i ideološki stav, ali ljudi su često isključivi u stavu, što ne mislim da pripada intelektualcima“, izjavio je Goncić u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Krajem prošle godine istupio je iz UDUS-a nakon što se Udruženje dramskih umetnika Srbije pridružilo „protestu dela kulturne javnosti povodom nedavnih tragičnih događaja u Novom Sadu, kojom prilikom su uhapšeni reditelj Nikola Končarević i student Akademije umetnosti Relja Stanojević“.

Ko je Svetislav Bule Goncić?

Svetislav „Bule“ Goncić rođen je 5. maja 1960. godine u Kladovu. Još kao dečak zakoračio je u svet glume – prvi put je stao na scenu sa svega devet godina, a tokom tinejdžerskih dana počeo je da se pojavljuje i u televizijskim i filmskim projektima poput Salaš u malom ritu i Zimovanje u Jaakobsfeldu. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i ubrzo postao jedno od prepoznatljivih lica domaće scene.

Šira publika najviše ga pamti po ulozi Časlava „Čarlija“ Marjanovića u kultnoj seriji „Srećni ljudi“ (1993–1996), dok je na filmu ostao zapažen u ostvarenju „Oktoberfest“ (1987), kao i Živeti kao sav normalan svet (1982) Ipak, Goncićev rad se ne završava ispred kamere – decenijama je prisutan i u pozorištu, pre svega kao stalni član ansambla Ateljea 212, gde je izgradio bogatu karijeru i kao glumac i kao kulturni radnik.

Režirao je i nekoliko dokumentaraca, a među nagradama ima Gran pri Filmskih susreta u Nišu 1981, nagradu Zlatni ćuran na Danima komedije u Jagodini 1991, za ulogu Dafne u „Neki to vole vruće“.