Uzbudljivo, brzo i znojavo: Slušali smo novi album za Bullet for a Badman i muziku iz filma Challengers

Bullet for a Badman – Vol. 3

Znate šta je najbolja stvar kod instrumentalne muzike? Dobro, sama muzika ako je dobra naravno. Ali i to što podstiče maštu i unutrašnji svet i život. Odsvirana pesma svojim tonovima, melodijima i ritmom vas poziva da sami zamislite radnju, temu i poruke same pesme. Dobro da, bend vas gurne u vodu nazivom same pesme (ili pr saopštenjem koji ide uz album) ali vi onda morate da plivate i da stignete do cilja.

Bullet for a Badman, bend iz Beograda, na svom novom albumu „Vol. 3“ nas je gurnuo, da bismo zaplivali kroz jezero gruva, brejka, fanka, soula ali i domaćinskih etno začina. Kako je i sam bend rekao, pre izlaska albuma, neke pesme su dobijale nazive vezane za Srbiju i Prvi svetski rat jer su teme dramatične i svirane u molskim skalama.

Time smo dobili putokaze u razumevanju ovog sjajnog albuma punog gruva, napetosti, drame i zagonetnih melodija, ali i mogućnost da svako za sebe nađe koja priča mu pije vodu.

Pa tako pesma koja otvara sve, „Srbija“, liči na našu zemlju samo ako je posmatramo iz perspektive Pokreta Nesvrstanih, s obzirom da je pesma masni ethio-funk. „Andaluzijski mačak“ u dalinji (ali baš, baš daljini) priziva Španiju, dok je „Nezgodan kraj“ kao himna neke opasne ekipe koja po ceo dan gluvari u istom tom kraju i čeka suparnike da se sa njima sukobi, kao u filmu „Warriors“. Pesma koja će se verovatno odmah zalepiti svakome za uvo je „Bizerta“ koja zvuči kao da su Mulatu Astatke i Hailu Mergia proveli odmor u Guči, a ovo je ta stvar koja je nakon toga nastala.

Ako se vratimo na dramu koju je bend želeo da pokaže i dokaže ovim albumom, onda će pesma „Kajmakčalan“ biti baš ta. Gitare i bubanj kao konjica u ratu marširaju, dok duvači donose pobedu. Ova pesma je i pravi reprezent ovog benda, jer su Bullet for a Badman uvek bili previše rokenrol za sve ostale džez, fank i soul bendove na sceni. Uvek je ta energija pucala sa svih strana i bila potpuno neukrotiva za žanr i pravac. Ispaljen je novi metak, ime mu je „Vol.3“.

Album se pojavio na lejblu Pop Depresija.

Trent Reznor i Atticus Ross – Challengers (Original Score)

Retko kad neku muziku pisanu za film stavljamo u konkurenciju za najbolje izdanje godine. Osim ako se tom istom muzikom ne bave Trent Reznor i Atikus Ros. Dvojac filmskih kompozitora, koji kad ne rade za viđenije rediteljske glave, sviraju u kultnom bendu Nine Inch Nails, decenijama unazad spremaju muzičku podlogu za profilisane filmske autore, koja vrlo često ima svoj život, mimo sedme umetnosti.

U svom novom filmu „Challengers“ Luka Gvadanjino je u centar svega stavio ljubavni trougao. Tu je troje mladih ljudi, tenisera, u naponu snage. Oni se muvaju, vole, bore, kako za ljubavne veze tako i za poziciju u tenisu. Sve to, da bi nam Gvadanjino ispričao priču o moći, i svim onim ljudskim gorivima i nagonima koji nas voze da bi tu moć ostvarili. Pored svog kvaliteta, film je već sad proglašen za jedan od onih najsenzualnijih i najerotičnijih u prethodnih nekoliko godina. Reznor i Ros su morali da takvoj temi filma odgovore muzikom.

Ne znam šta ih je inspirisalo da naprave skoro pa ceo tehno album. Da li ritam loptica u tenisu, ili golih tela u ljubavnom zanosu, ali tehno kao zvuk je očigledno bio glavna inspiracija dvojicu. Neke od ovih pesama više deluju kao da mogu da funkcionišu samo u dubinama underground klubova u ranim jutarnjim časovima, a ne na velikom platnu i to za vreme teniskog meča. Međutim ovaj spoj fantastično deluje, kako u bisokopu, tako i za vreme solo slušanja ove ploče.

Uspeh je što Reznor i Ros tretiraju sve što prave od muzike, kao prave pesme sa glavom i repom, a ne kao bezglavi ritam koji raduje drogiranu omladinu. I ove brže elektronske, kao i one sporije klavirske trake, sa hladnim i preciznim tonovima, imaju pre svega dubinu i karakter, na koji su nas ova dva majstora navikli i do sada u karijeri.

Mnogi su već primetili kako je Nine Inch Nails pre 30 godina pevao „Bow down before the one you serve„, u pesmi „Head like a hole„. NIN je stari perverzni bend koji odgovara ovom novom Gvadanjinovom radu, i želim da verujem da je ovaj stih bio polazište za ove, nove pesme ovog divljeg i razuzdanog albuma.