Gojko Božović Foto: Stanislav Milojković

Od te pretpostavke polazi Đorđe Bobić, arhitekta i svedok arhitekture, u esejističkoj knjizi Arhitektura u iznudi. Arhitektura nas se duboko tiče, ona izražava i naše potrebe i naše javne i skrivene želje, ona je uvek tu, pored nas. I baš zbog toga ona jeste i lice i drama vremena u kome nastaje, potreba savremenika da prevaziđu zadati krug izražajnih sredstava, tehničkih mogućnosti, dostupnih sadržaja, praktičnih mogućnosti, dozvoljenih sloboda.

Arhitektura u iznudi je promišljena i istinski aktuelna knjiga u kojoj pisac u nizu upečatljivih eseja razmatra sudbinu arhitekture kao umetnosti i kao praktičnog umeća u susretu sa okolnostima svog vremena od prvog ljudskog dana do Beograda među fontanama i Beograda na vodi.

Knjigu sačinjavaju Bobićevi eseji i zapisi o ulozi arhitekture usred društvenih, ekonomskih, političkih ili ideoloških izazova i ograničenja u istorijskom i u savremenom kontekstu. Svedočeći o tome kako se grad menja, nekada planski, nekada stihijski, ali uvek u dinamičnom i često protivrečnom odnosu arhitektonske profesije i njenog nužnog okruženja, Bobić najčešće uzima primere iz istorije i savremenosti Beograda.

Đorđe Bobić, čovek Arhitekture i čovek Grada, pokazao je u ovoj knjizi sumu svog profesionalnog iskustva i svoje profesionalne samosvesti. Učinio je to predstavljajući arhitekturu kroz vreme, još od časa kada se istorija nejasno deli od mita ili je i sama još mit, pa potom, kroz vremena i poretke, škole i poetike, graditelje i rušitelje, do savremenog doba u kome se mnogo šta promenilo, ali je sudbina arhitekture ostala ista. Arhitektura je čeoni sudar sa činjenicama svog vremena, i to konkretnog trenutka nastanka nekog dela koji docnije, upravo preko tog arhitektonskog ostvarenja, učestvuje u budućem vremenu.

Iz tih razloga Bobić arhitekturu, više nego ijednu drugu umetnost, vidi u najneposrednijem dijalogu sa vlastitim vremenom. To vreme arhitekturi ispostavlja zahteve i običaje, ograničenja i predrasude, političke i društvene okolnosti, ideološke projekcije i umetničke standarde, prostorne datosti i tehničke i ekonomske uslovljenosti. Arhitektura na taj način postoji u iznudi, živi i nastaje s njom, uspevajući samo u najboljim i najsrećnijim trenucima da prevaziđe nametnuta ograničenja.

Da bi napisao ovako poštenu i nepotkupljivu knjigu, kritički intoniranu i prema svom vremenu i prema svojoj profesiji, čovek mora da bude ostvaren u svom poslu, posvećen njegovim izazovima, odgovoran prema savremenicima i ništa manje prema onima koji će u nekom nedefinisanom sutra ispuniti prostore i zgrade koje oblikuje današnja ili jučerašnja arhitektura.

Otuda ova knjiga.

Autor je glavni urednik i direktor Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Povezani tekstovi