Foto: Nenad Kovačević

Biće to i prvo Obradovićevo predstavljanje kao pisca pozorišnoj publici u Užicu, gde je rođen, a direktor NP Užice Zoran Stamatović i umetnički direktor Nemanja Ranković su podsetili na to da taj teatar, angažovanjem Obradovića i Đorđevića, nastavlja da pruža prilike mladim pozorišnim stvaraocima.

U centru priče sa komičnim elementima je dečak koji popularnost stiče igrajući zumbu, ali ne govori. Okružen je porodicom čiji članovi, u njegovom talentu, koriste priliku za svoje neostvarene ciljeve, medijsku i viralnu afirmaciju.

Obradović je objasnio da je tekst nastao kao reakcija na današnjicu u kojoj dominiraju rijaliti programi i video-snimci na društvenim mrežama čiji su akteri deca.

„Naravno da treba podsticati i podržavati talente dece i treba im dati prostora u medijima, ali pitanje je gde je granica, gde prestaje ta podrška i počinje roditeljska i medijska eksploatacija dece“, objasnio je Obradović, koji, osim pozorišnih i radio-drama („Nedelja: juče, danas, sutra“, „Put u Lisabon“, „Da mi je da pustim ovu suzu“, „Hajka na vuka“ i „Kako održavati fikus“), piše scenarija i poeziju, a dobitnik je nagrade „Mladi Dis“ 2016. godine za zbirku pesama „Oticanja“.

„Predstava je pitka i prijemčiva, ali postavlja neprijatna i teška pitanja i ostaviće utisak gorčine. Likovi u komadu nisu monstrumi ili karikature, već su oslikani tako da bismo mogli sa njima da se identifikujemo, bar do određene granice“, naveo je Obradović.

Jug Đorđević, reditelj iz Vranja i Obradovićev prijatelj sa FDU, koji je preveo četiri drame sa engleskog jezika i kome će „Kako uzgajati fikus“ biti treći komad koji je režirao („Kaskader“ Strahinje Madževarića“ i „Kepler 452-b“ Tijane Grumić), kaže da je problematizovao „pitanje današnjeg konteksta prinošenja žrtava antičkim bogovima“.

„I danas prinosimo žrtve bogovima, ali to nisu nekadašnji grčki bogovi već su to slava, moć, novac, internet, televizija i, u ovom slučaju, žrtve su deca koja se eksploatišu“, poručio je reditelj, pitajući se „koliko smo napredovali od Ifigenije i da li su društvene mreže i popularna kultura postali idealni pandan antičkim žrtvenicima?“.

Glumica Tanja Jovanović, čiju školu glume je nekada pohađao Obradović, a koja igra Suzanu – dečakovu baku, bivšu fitnes instruktorku, koja koristi priliku da povrati svoju karijeru, navela je da je „priprema komada bila izazovna i da je bilo zadovoljstvo učiti od mlađih autora“. Tijana Karaičić tumači Janu – dečakovu majku koja traga za sopstvenim identitetom, a Dušan Radojičić je Relja, dečakov ujak koji završava zubarsku karijeru posle medijske hajke, pošto je „uzvratio“ istom merom detetu koje ga je ugrizlo u zubarskoj stolici.

„Bez obzira na elemente komedije, predstava govori o velikim temama, našim problemima i tragičnim pojavama. Kao i sve likove u komadu i nas je oblikovala srpska stvarnost poslednjih 30 ili 40 godina“, poručio je Radojičić.

Premijerna izvođenja predstave, za koju je scenografiju i kostime osmislila Velimirka Damnjanović, muziku Julija Đorđević, a narator je Nemanja Hadži Jovanović, biće 11, 12. i 13. septembra u 20.30 časova na Maloj sceni.