Drago Pilsel u Beogradu – Promocija knjige „Argentinski roman“

Pored autora, o knjizi će govoriti novinarka i religiološkinja Jelena Jorgačević Kisić i novinar i pisac Rade Radovanović.

„Argentinski roman“ je autobiografija koja se čita kao roman.

Odrastao u porodici bliskoj ustaškoj ideologiji, Pilsel je od malih nogu učio da su svet i ljudi podeljeni na „naše“ i „njihove“. Ovo je priča o tome šta se dešava kada čovek odluči da iz takvog sveta izađe – i koliko to zaista košta.

Drago Pilsel rođen je u Argentini, u porodici koja je bila sve samo ne obična. Jedan deda bio mu je saradnik Gestapoa, drugi ustaša, a otac – telohranitelj Ante Pavelića. Okružen mitovima o „slavnoj NDH“ i „blajburškoj tragediji“, Pilsel je odrastao u svetu u kojem su identitet i lojalnost bili neupitni.

Kao mladić vodio je dvostruki život: radnim danima angažovao se za ljudska prava i protiv diktature u Argentini; vikendom je, u porodičnom krugu, ulazio u sasvim drugačiji univerzum opterećen nasleđem fašizma. Kada mu je prijatelj, argentinski sveštenik, skrenuo pažnju na tu protivrečnost, u njemu je započeo proces preispitivanja koji će trajati godinama i dovesti do ove knjige.

„Argentinski roman“ je intimna, autobiografska ispovest u kojoj autor bez zadrške govori o detinjstvu, veri, porodici i nasleđenoj ideologiji, ali i o ličnim zabludama, gubicima i sporom, nesigurnom izlasku iz identiteta koji je delovao kao sudbina. Pilsel piše bez patetike i potrebe za opravdanjem, s toplinom i preciznošću, o tome kako se jedan život može promeniti – ne naglo, nego kroz unutrašnje lomove koje niko ne vidi.

Povodom izlaska njegove knjige u Laguni, Drago Pilsel kaže:

„Beogradsko mi, Lagunino izdanje moje autobiografije, donosi veliku satisfakciju jer bliže stižem brojnim prijateljima i znancima među Srbima, a kojima sam posvetio dobar dio mog života, sve od kada sam, kao suosnivač Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (1993), stao braniti ugrožene Srbe u Hrvatskoj. Sretan sam i zbog činjenice da ova knjiga djeluje kao pečat na iskazu mojeg prijateljstva prema Srbima i na mojoj obavezi da ostanem ustrajan u njegovanju dobrih, napose ekumenskih odnosa između katolika i pravoslavaca, među kojima se nastavljam razvijati kao teolog, planiranom doktorskom disertacijom. Čitatelji dobivaju ispovijest o mojoj transformaciji jer dolazim iz ustaške emigracije u Argentini.“