„Universalove“, film koji je ovdašnja publika već imala prilike da vidi na Festivalu autorskog filma, sastoji se od pet priča iz različitih krajeva sveta, a jedna od njih je srpska, nastala u austrijsko-srpskoj koprodukciji, a stigla na Dane austrijskog filma zahvaljujući ovdašnjoj producentskoj kući Art&Popcorn. „Sve nevidljive stvari“ su prodična drama koja govori o nedostatku komunikacije unutar jedne porodice. „Prvi dan“ je film katastrofe koji se bavi jednom imaginarnom nuklearnom katastrofom na granici Austrije i Češke. „Do poslednje kapi“ bio je najgledaniji austrijski film u 2009. godini, izazvavši oprečene reakcije. U pitanju je crna komedija prema romanu austrijskog bestseler pisca Volfa Hasa. „Malecka“ je najgledaniji film u 2010. godini, prikazan na preko sto festivala, urađen na dokumentaristički način sa naturščicima, a govori o Romima na severu Italije. „Saveti gospodina Kuke“ su poljsko-austrijski film o mladom junaku koji nakon prestanka postojanja istočno-zapadne evropske podele, sa Istoka kreće u potragu za obećanim Zapadom. „Sitne ribe“ su porodična priča o braći koji se prvi put nakon dugo vremena sreću na očevoj sahrani, a imaju potpuno suprotne stavove po svim životnim pitanjima. „Trenutak slobode“ govori o Kurdima iz Irana koji takođe pokušavaju da stignu na Zapad. „Rimini“ govori o dva junaka – uspešnom poslovnom čoveku i manje uspešnom policijskom inspektoru koji počinju da preispituju svoje pozicije i živote. Film ima elemente trilera i komedije, ali je u suštini drama. „Uključi mozak!“ nemačko-austrijska koprodukcija, priča je o jednom rialitiju, a zapravo o rejtinzima koji formiraju sve – od javnog mnjenja do privrede. „Pljačkaš„, prikazan na Palićkom festivalu i ovenčan jednom od nagrada, nešto je između trilera i psihološke drame, sa izrazitim vizuelnim pečatom.

Iza organizacije festivala u najvećoj meri stao je Austrijski kulturni forum na čelu sa novim direktorom Nikolausom Kelerom. Keler je istakao da se ovaj festival odlično uklapa u njihovu težnju da daju podsticaj podunavskom prostoru na čjijoj je sredini upravo Beograd, pa je on tako i središte njihovog središta. Generalni pokrovitelj festivala je Verner Stadiše osiguranje.

Između idealizma i pragmatizma

Istinitu priču o najpoznatijem evropskom falsifikatoru, koji završava u logoru gde za Nemce treba da falsifikuje novac koji će doprineti destebilizovanju privreda savezničkih zemalja, režirao je jedan od najboljih austrijskih savremenih reditelja, pored ovdašnjoj publici već poznatog Mihalea Hanekea i Urliha Zajdla. Štefan Ruzovicki pročuo se i van granica Austrije filmom „Naslednici“, a onda je počeo da se bavi hororom, pa su tako nastala dva dela filma pod nazivom „Anatomija“, radio je i u koprodukciji sa SAD, a film „Falsifikatori“ doneo je ne samo prvog Oskara njemu, već i Austriji. Među čak pet filmova sa jakim rediteljskim imenima u pozadini (Mihalkov, Bodrov, Vajda) koji su svi na neki način tretirali temu rata, njegov film Američka filmska akademije odbrala je, smatra on, zbog demokratičnoti tog izbora koji podrazumeva mnogo ljudi koji glasaju, a ne tek nekoliko članova žirija koji odlučuju prema sopstvenim ukusuima i sklonostima kako je to u slučaju mnogih drugih nagrada. Tema filma pronašla je zapravo Ruzovickog, a ne on nju jer su mu je ponudile čak dve producentske kuće, jedna iz Nemačke, druga iz Austrije, koje su posle i sarađivale na realizaciji „Falsifikatora“. Ono što je njega privuklo toj temi je potreba promišljanja nacističkog naslađa, ali i paralele sa današnjim vremenom u kome se „scena“ desnog populizma sa ležarnošću odnosi prema toj temetici. Ipak, on je želeo da napravi uzbudljiv film, a ne moralizatorski pamflet. Posao režije opisao je kao konflikt i balans između idelizma i pragmatizma – onoga što želite da snimite i kako to po vašem mišljenju treba da izgleda, i rokova, vremena novca, koje treba ispratiti. Oskar je „Falsifikatorima“ pored prvobitnih 34 000 ljudi, koji su ga videli pre nagrade, doneo još 190 000 gledalaca, ali je doprineo i procvatu austrijskog filma čija se paleta u žanrovskom smislu proširila, zaključio je reditelj. Ruzovicki će nakon projekcije filma večeras u DKC razgovarati sa publikom. Film će zbog velikog inetresovanja biti prikazan i poslednjeg dana festivala.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.