Džudi Kertin: Moje knjige su odraz ljudi bez predrasuda

KC je dosad objavio 14 njenih knjiga, poslednju uoči Sajma – drugi roman iz serijala o tinejdžerkama Moli i Bet sa naslovom Stand by me, u prevodu Mirjane Popov Slijepčević. Roman je prošle godine nagrađen kao najbolja dečja knjiga u Irskoj. Kertin za Danas objašnjava zbog čega rado piše serijale za decu i mlade, zašto irska mladež ima veliki apetit kad je reč o čitanju i gde je mesto književnosti za decu u savremenoj irskoj literaturi.

* U vašim knjigama gotovo da postoje „modeli“ pripovedanja – pišete u prvom licu, glavna junakinja ima najbolju drugaricu i reč je o njihovim zajedničkim doživljajima uz čest motiv „vremeplova“ – povratka u prošlost. Zbog čega volite da pišete o „najboljim drugaricama“ i da istražujete i svet koji pripada generacijama roditelja, baka i deka vaših junakinja?

– Bez obzira na godine, prijateljstvo je za svakog od nas važno i ja volim da pišem o njemu u svim njegovim oblicima. Kad se mladi ljudi suoče sa poteškoćama savremenog života, prijateljstvo je to koje najčešće stvari čini podnošljivim. Otuda je uobičajeno i da se kaže da su prijatelji porodica koju možemo sami da odaberemo. Moji likovi imaju prijatelje među vršnjacima, ali i one koji su od njih znatno stariji, što mislim da je važno. Ne zanima me da pišem antiutopijske knjige ili priče o vešticama i čarobnjacima, ali ideja o putovanju kroz vreme uvek me je fascinirala. Neki od mojih baka i deka vodili su veoma interesantne živote i često sam sanjala da ih upoznam kad su bili živahni mladi ljudi. To je, naravno, nemoguće, ali mojim likovima mogu da pomognem u tome. Za mene je pisanje ovih knjiga prilika da istražim sopstvenu istoriju. Veliki deo mojih istraživanja uključuje i proučavanje mojih starih foto-albuma i prepuštanje uspomenama sa braćom, sestrama i prijateljima.

* Šta su prednosti pisanja serijala knjiga o pojedinim junacima kao što su Ivi i Kejt, Alis i Megan, Moli i Bet?

– Volim da pišem serijale. Kod njih je dobro to što možete da pratite lik i gledate kako se razvija tokom vremena. Kad završim knjigu, obično volim da se pozdravim sa svojim junacima i ugrabim priliku da pratim njihove priče još neko vreme. Srećom, nikad nemam problem da pronađem novu avanturu za svoje likove. Kako serijal napreduje, osećam se kao da ih poznajem i tada je lako staviti ih u situacije koje dovode do drame, šaljivih događaja i konačno neke vrste rešenja.

* U septembru ste objavili novu knjigu o Moli i Bet „Imaš prijatelja“. One istražuju prošlost Molinog oca. Zbog čega je za sve, posebno za mlade važna institucija „nezaboravnog letovanja“, kao i potreba da upoznaju roditelji kad su bili njihovih godinama?

– Ko se od nas se ne seća tih važnih leta naše mladosti kad se činilo da će ti blagosloveni dani trajati zauvek. Svi volimo da ih se podsećamo, često i da ih romantizujemo zato što su, prema mom mišljenju, važan deo našeg odrastanja. Jasno je da deca poznaju svoje roditelje, bake i dede kao odrasle osobe. To su ljudi koji ih hrane, brinu o njima, vaspitavaju ih i vole. Mladi često uspevaju da zaborave da su njihovi roditelji ljudi, sa osećanjima, nadama i sopstvenim snovima, koje često žrtvuju za dobrobit svojih potomaka. Kad se Moli i Bet vrate u prošlost i upoznaju svoje roditeljima kao mlade ljude, stiču novo razumevanje i spoznaje o njima sa kojima se vraćaju u sadašnjost. NJihovo ponašanje je često drugačije, kao rezultat onoga što su videle u prošlost.

* Koliko vam u pisanju pomaže iskustvo učiteljice, kao i to što ste majka troje dece?

– Obe stvari su bitne. Važno mi je da budem okružena mladim ljudima kako bih mogla da upamtim načina na koji osećaju i razmišljaju. Velika kolekcija dnevnika iz mog detinjstva je, takođe, dobar izvor. Kako se jezik neprestano menja, moram da pratim i negujem način na koji mladi govore. Tako, koliko god je to moguće, ne zvučim kao odrasla osoba koja se pretvara da je dete.

* U knjigama, u okviru porodičnih i rodbinskih veza, vrlo direktno otvarate i najteža pitanja – razvod, odlazak, smrt roditelja… Šta mislite o današnjem društvenom, pa i političkom statusu porodice i koliko sve to utiče na formiranje mladih ljudi?

– Kad sam bila dete, većina knjiga koje sam čitala prikazivala su porodice sa mamom, tatom i decom, a gotovo svako odsustvo roditelja objašnjavano je njegovom smrću. Danas imamo širi pogled na ono što čini porodicu. Roditelji mogu biti razdvojeni ili razvedeni, naravno, mnoge porodice imaju dva roditelja istog pola. Ne vidim to kao problem, jer oblik porodice nije bitan, presudan je kvalitet roditeljstva. Mladi napreduju tamo gde se o njima staraju zaljubljene odrasle osobe koje ih podižu na dosledan način, uz odgovarajuće vrednosti i težnje. Moje knjige odražavaju moderno društvo, gde je san prihvatiti sve ljude bez predrasuda.

* Ko čini vašu čitalačku publiku, da li i koliko mladi u Irskoj s radošću čitaju i kakve knjige ih interesuje?

– Moje knjige uglavnom čitaju mladi ljudi od devet do trinaest godina, mada nema pravila i to uglavnom zavisi od od sposobnosti i zrelosti svakog čitaoca. Pošto su ženski likovi glavni protagonisti mojih knjiga, većinu mojih čitalaca čine devojke, što mi je žao. Nažalost, naše društvo ponekad navodi dečake da veruju da nije prikladno da čitaju knjige o devojčicama, dok devojčice pokazuju da nemaju problema sa čitanjem knjiga o dečacima. Odrasli često uživaju u mom serijalu o Moli i Bet, jer vole da čitaju o vremenu u kome odjekuje njiva prošlost. Za irsku decu, uprkos uticaju savremene tehnologije, čitanje je i dalje veoma važno. Knjige za decu u prošloj 2017, činile su 30 odsto svih prodatih knjiga u Irskoj. Postoje podaci koji dokazuju da deca radije čitaju štampane nego elektronske knjige. Kao i odrasli, deca su razborita i treba im dati mogućnost izbora. Ilustrovane knjige P. J. Linča, Mari-Luis Ficpatrik i Olivera Jefersa su veoma popularne. Starija deca vole način na koji pišu Šen Vilkinson, Ein Kolfer, Marita Konlon MekKena i mnogi drugi. Od fikcije do ne-fikcije, poezije i grafičkih romana, irska deca imaju jak apetit kad su u pitanju knjige, a irski pisci su više nego sposobni da zadovolje tu njihovu potrebu.

Beogradski program

Stidim se da kažem, vrlo malo poznajem srpsku književnosti. Nadam se da ću to ispraviti tokom boravka u Beogradu, jer se radujem prikupljanju preporuka i dugačkoj listi za čitanje u predstojećim hladnim zimskim danima – kaže DŽudi Kertin pred svoj dolazak u Beograd. A njen beogradski program počinje 23. oktobra u knjižari Kreativnog centra u Makedonskoj ulici, gde će se družiti sa svojim fanovima. Na Sajmu knjiga gostuje 24. oktobra u Sali Desanka Maksimović i na štandu Kreativnog centra. Tokom boravka u Beogradu posetiće i OŠ Janko Miodragović i Katedru za anglistiku na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta.