Foto: Stanislav MilojkovićBožo Koprivica, jedan od najposebnijih i najvažnijih pisaca ovdašnje književnosti, pisac koji je pisao magičnim jezikom, samosvojnim i izuzetnim, napustio je ovaj naš svet u petak, 20. marta, nekako simbolično, prvog dana proleća, a njegov odlazak rastužio je kulturnu javnost u celom našem regionu.
„Levičar, pilot – lovac, španski borac, Crnogorac, Jugosloven, Nikšićanin, Dubrovčanin, Beograđanin i partizanovac“, kako je Božo sebe opisivao, premunio je u bolnici Vojno medicinske akademije u Beogradu usled komplikacije na plućima, od bolesti o kojoj je često pisao u svojim knjigama.
Ne postoji pisac, kako su isticali najugledniji regionalni kritičari, koji je u svojim pričama tako veličanstveno spojio književnost, poeziju, pozorište, film, fudbal i sećanja, stvarajući uzbudljivo i fascinantno skladište uspomena u kojem naslućujemo i pronalazimo i komadiće sopstvenog života i duše.
Božo Koprivica je bio rođen 1950. u Nikšiću, objavio je knjige „Volej i sluh“, „Vreme reči“, „Razgovori sa Borislavom Pekićem“, „Kiš, Borhes, Maradona“, „Dribling 1001 noć“, „Samo bogovi mogu obećati“, „Luđak je vječito dijete“, „Luda knjiga“… Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars, bio je član redakcije časopisa za književnost i kulturu Fokalizator, a bio je i kolumnista Danasa i pogoričkih Vijesti.
Bio je dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu Zetski dom, Crnogorskom narodnom pozorištu i na festivalu Grad teatar Budva, najviše je sarađivao sa rediteljima Vidom Ognjenović, Egonom Savinom, Dušanom Kovačevićem…, a njegove adaptacije dramskih dela takođe su pamte kao bravurozne.
Kako za Danas ističe reditelj Egon Savin, on je bio najbolji dramaturg s kojim je radio, i ne samo to…
– Božo Koprivica je bio partizanovac i jedan od najboljih poznavalaca teorije sportske i pozorišne igre. Imao je i igračko – zvođačko iskustvo iz mladosti. Ekspert za kolektivnu igru, znao je kako se formira tim; podela saradnika i glumaca; treninz; naporne probe; koncipiranje strategije igre; rediteljske ideje i konkretna rešenja prostora i mizanscena; individualne bravure; improvizacije….
Božo je, kaže Savin, imao pobednički mentalitet i veliku hrabrost.
– Imao je nadahnuće i ljubav za literaturu, sport i pozorište. Lako je prepoznavao talente i umeo je da podrži darovite ljude. Božo je bio dobri duh, zaštitnik i vrsni poznavalac veština, i po tome ću ga se zauvek sećati – kaže Egon Savin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
