Milisav Savić, znameniti srpski romansijer i pripovedač, upravo je objavio u izdanju „Društva Raška škola“ obimnu, luksuznu i bogato ilustrovanu, monografski opremljenu knjigu „Epska Srbija“.
Iako nije reč o romanu, već o svojevrsnom nastavku hodočasne esejistike obelodanjene u prethodnoj, ovoj nalik knjizi „Dolina srpskih kraljeva“, i u ovom delu prepoznatljiv je Savićev rukopis iz književne proze.
Ovo delo snabdeveno nadahnutim tekstovima i bezmalo profesionalnim fotografijama samog Savića, zapravo je svojevrsni esejistički putopis po brojnim toponimima, stvarnim i izmišljenim koji se pominju u narodnoj epskoj poeziji. Ali, ovaj putopis ne sadrži samo lucidna, asocijativna, emotivna i dokumentaristička zapažanja o brojnim mestima koje je autor posetio i na njih podsetio. To je i „putopis“ koji zaviruje i u arhive, dokumentaciju i dragocene, javnosti manje poznate podatke o onima koji su pesme spevavali i onima koji su ih zabeležili. Naravno, tu je i obilje zanimljivosti o samim „glavnim junacima“ naše epske poezije, kao i poređenja o tome kako i zašto iste heroje prikazuju, opisuju, pa i preimenuju razni kazivači.
Još jedna važna odlika ove knjige je bogat, nimalo arhaičan i tradicionalistički pripovedni jezik koji bi se sudeći po naslovu knjige u njoj podrazumevao. Živi jezik zapravo je jezik-most koji savremenom čitaocu olakšava čitanje ove duboke, a nimalo teške knjige. Tako, na primer, u raspravi i beleškama o Banović Strahinji, Banjskoj, Goleš-planini, autor Derviša naziva solo-drinkerom, dvorske plemiće i velikaše džet-setom, i besposličarskim kruševačkim mondenskim društvom.
A u ovoj lepoj i poučnoj knjizi primera ima i boljih od ovog, po nekoliko u svakoj od 67 priča o epskim mestima i ljudima – junacima i pevačima narodnih pesama, i, naravno, doživljajima samog autora-hodočasnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
