Filmski kritičari i novinari: Ako je „CODA“ najbolji američki film u 2022. godini, onda kinematografiju u SAD treba ukinuti

Ona kaže da je isprva mislila da je to deo scenarija, međutim, kako je dodela dalje odmicala, shvatila je da čitava stvar nije nameštena i da je Vil Smit, „što su negde potvrdile i njegove suze“, to zaista uradio u tom trenutku, odnosno, ošamario Krisa Roka.

Prema rečima Perović, sukob između Vila Smita i Krisa Roka datira još iz 2016 godine.

– Kris Rok je tada, u svom uvodnom monologu, na samom početku dodele Oskara 2016, prozivao ženu Vila Smita da nije došla na ceremoniju – da je bojkotuje, jer njen suprug tad nije bio nominovan za nagradu. Međutim, kap koja je ovog puta prelila čašu je što je Kris Rok prozivao Smitovu suprugu zbog njene kose, koja je vrlo kratka, a razlog za to je njena autoimuna bolest. Rok je kazao da bi zbog toga mogla da glumi u filmu Redov Džejn 2, a svi se sećamo da je Demi Mur u tom filmu imala frizuru kao Smitova supruga sada – podseća Sandra Perović.

Ona kaže da je to, ukoliko je to bila šala – a reč je o nečijem zdravstvenom problemu – svakako za svaku osudu, ali i da na sličan način vidi i Smitov postupak, ukoliko nije deo nekog dogovora, a uverena je, kaže, da nije.

– To je i dokazao dok je plakao. Delovao je iskreno iako nije smeo to sebi da dopusti. Ali Smit je izgovorio i jednu rečenicu koju je izgovorio Denzel Vošington kad je njega, nakon tog nemilog događaja, tešio, a to je da u trenutku najveće slave i najveće jačine glumca, đavo dolazi po svoje. To se, negde, zapravo i desilo sinoć – konstatuje Sandra Perović.

Ona je uverena da antagonizam između Smita i Roka datira od 2016, a da prevrtanje očima supruge Vila Smita, u trenutku kad se Rok „našalio“ na račun njene kose, dovoljno govori.

– Svakako da je i Smitov postupak neprimeren za takvu vrstu događaja… Eto, ući će u anale dodele Oskara za incident koji se dogodio, a za koji smo svi mislili da je deo scenarija – smatra Sandra Perović.

Prema njenoj oceni, na ovogodišnjoj dodeli Oskara se insistiralo na političkoj korektnosti, na ljudima koji su Afroamerikanci, previše je bilo potenciranja žena, dok je rat u Ukrajini tretiran više na nivou stejtmenta.

– Voditeljke su se našalile kad su rekle da su njih tri angažovali jer su tri voditeljke jeftinije nego jedan muški voditelj. Meni to nije bilo nešto smešno. Što se tiče pokušaja da povećaju gledanost, jedan od načina sa kojim su to hteli da ostvare što su kategorije za dokumentarni, kratki film, za animirani film, za šminku, snimili ranije i emitovali na dodeli kako bi se dobilo na ubrzanju samog programa. Ne znam da li su u povećanju gledanosti uspeli – kaže Sandra Perović.

I filmski kritičar Zoran Janković smatra da ceremonija dodele najprestižnijeg filmskog priznanja doživljava „zamor materijala“ i da je u potrazi za vraćanjem smisla i vraćanjem samoj sebi.

– I ova dodela Oskara protekla je u očiglednoj i sve zamornijoj potrazi za zaturenim smislom. Već nekoliko godina unazad, sama dodela je upadljivo izgubila i na značaju i na referentnosti, i ove je godine je primetan pokušaj da se u smislu koncepta Holivud okrene i vrati sebi, a time se stvorila jalova kopča sa prvobitnim dodelama kada je Holivud tom prigodom odavao počast prevashodno sebi i esnafskim dostignućima.

On, pak, „zbivanja“ između Vila Smita i Krisa Roka vidi kao inscenirana.

– Očito dogovorenim Smitovim šamarom Roku Holivud se dodatno i iznova i iznova vraća svojoj egoističnoj biti, koja naprosto ne može bez skandala, pa bili oni i očigledno falš i pomno isplanirani i pažljivo dozirani. A tu je najvažnije da je Vil Smit napokon ovenčan Oskarom – dodaje Janković ističući da su Oskari „pravilno raspodeljeni“ kad je u pitanju glumački i tehnički deo holivudske mašinerije, dok se dubioza kada su u pitanju glavne kategorije, prema njegovim rečima, nastavlja.

– Nagrade su pravično podeljene u svim glumačkim, kao, sva je prilika, i u tehničkim kategorijama. Ostavimo li po strani ozbiljnu mozgalicu kako je to već neko vreme moguće da nagradu dobije reditelj filma koji je poražen u kategoriji najboljeg filma, ove godine produbila se dubioza načeta lane na festivalu Sandens – kada je „CODA“ nagrađena kao najbolji film, iako je reč o prilično doslovnom prepravku ranijeg filma. Istina, ume da bude prepravki/rimejkova koji stanu rame uz rame za izvornicima, ali „CODA“ je samo pristojan i prijatan film na putu za prilično brz zaborav – jasan je kritičar.

Još jasniji i oštriji na temu ceremonije, ali i toga ko je Oskara dobio ove godine je Jankovićev kolega Đorđe Bajić.

– Oskar već godinama u nazad gubi na značaju i sve manje zanima čak i najposvećenije poklonike filma. Dodela 2022. godine je u najmanju ruku neozbiljna, čak bi se moglo reći – smejurija. Ništa nije urađeno kako treba. Od nominacija, preko same dodele, do pobednika. Sve je bilo usiljeno, mlako, jadnjikavo. Čak i trenutak u kome je Vil Smit izašao na scenu i ošamario Krisa Roka zbog šale na račun Džade Pinket deluje kao neki odbačeni dubl. Ako je „CODA“ najbolji američki film u 2022. godini, onda kinematografiju u SAD treba ukinuti.