Gabrijel Felcfoto Marko Djokovic/BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Betovenov maraton pripremali smo veoma dugo, četiri godine. Originalna ideja bila je da se održi tokom obeležavanja 250. godišnjice od Betovenovog rođenja 2020, ali je taj prvi pokušaj „ubio“ kovid. Ovo je sada „druga šansa“ koja je takođe u jednom posebnom vremenu imajući u vidu globalna svetska događanja, što ovaj maraton možda čini i aktuelnijim od Betovenove godišnjice 2020.

To je veliki projekat. Najveći u mom životu zauvek, ali i za orkestre u Dortmundu i Beogradu prilika da dođu u fokus publike i javnosti pogotovo posle pandemije. Muzički biznis se posle kovida promenio, mnogo je teže – kaže u razgovoru za Danas Gabrijel Felc, šef-dirigent Beogradske i Dortmundske filharmonije.

U finišu priprema za „Betovenov maraton“ – izvođenje svih devet simfonija Ludviga van Betovena u jednom danu – 19. juna u Dortmundu, a sedam dana kasnije u Novom Sadu evropskoj prestonici kulture, Beogradska filharmonija danas slavi 99. rođendan. Oba ova događaja povod su za intervju sa maestrom Gabrijelom Felcom.

*Da li je neko pre Vas izveo svih devet Betovenovih simfonija u jednom danu?

– Čitao sam da je to probao Lorin Mazel u Londonu, ali o tome ne postoji nikakva javna informacija i potvrda. Mislim da u jednom danu, kao mi sada, niko nije svirao svih devet Betovenovih simfonija. Ovo će biti prvi put da se tako nešto dogodi zvanično i javno sa publikom.

*U najavi „Betovenovog maratona“ su dve filharmonije, dva grada, devet simfonija, 200 izvođača sa novosadskom završnicom na otvorenom – na Petrovaradinskoj tvrđavi, a samo jedan dirigent. Koliko je to izazov dostojan Betovena?

– Na svim probama vežbamo svih devet simfonija, a svaka od njih ima poseban karakter i atmosferu, razlikuju se. To je, moram da kažem, veliki mentalni izazov, ali se beskrajno radujem i srećan sam što ima priliku da u jednom danu dirigujem svih devet simfonija. Betoven je neprikosnoven umetnički autoritet – vrh vrhova kao Mikelanđelo i Leonardo da Vinči ili Ivo Andrić u Srbiji. On je umetnik izuzetno visokog dometa, a kad je reč o simfonijama istorija muzike deli se na vreme pre i posle Betovena. Iako su simfonije pisali i Hajdn i Mocart, ona pre Betovena nije bila mnogo značajna kao muzički oblik. Tek posle Betovena simfonija je postala prvo, glavno i najvažnije muzičko delo za svakog ko je želeo da se dokaže i potvrdi kao kompozitor. Sada svako ko želi da bude kompozitor mora da ima minumum jednu simfoniju.

*Izjavili ste da ovaj maraton nije pitanje izdržljivosti već želje da pokažete razvoj Betovenovog muzičkog genija. On je Prvu simfoniju 1791. počeo da komponuje sa idejom da napiše muziku za Šilerovu „Odu radosti“, što je učinio tek u Devetoj simfoniji 1823. Šta se u tih 32 godine muzički značajno dogodilo u njegovom stvaralaštvu što želite da podelite sa publikom?

-Kad je napisao Prvu simfoniju, Betoven je imao 22 godine. To je više tradicionalna muzika kao Hajdn i Mocart. Traje vrlo kratko, pola sata i ima mali orkestar. Deveta simfonija je više nego duplo duža, zahteva veliki orkestar, imamo i hor i soliste. To je fenomenalno delo u četiri stava u kome on obrađuje nekoliko tema. Često razmišljam da je ovo vreme sada pravo za Betovenovu Devetu simfoniju. Stanje je previše histerično i napeto, većina ljudi je nervozna, pod stresom totalno, imamo mnogo otvorenih pitanja koja se tiču budućnosti celog sveta, klime, zapošljavanja, ekonomske situacije, šta će se dalje dešavati sa pandemijom u avgustu, septembru i oktobru, budućnosti naše dece za 20 godina… Sva ta pitanje čine nas nervoznim i možda je zato odličan trenutak za optimističnu muziku, kao što je ova himna radosti i svetlosti.

*Dortmundska i Beogradska filharmonija imaju istog šefa-dirigenta. Da li ova dva orkestra imaju još neke dodirne tačke u pristupu muzici, temperamentu…?

– Razlika je velika, ali meni se ta situacija dopada. Više puta sam isto delo svirao najpre u Dortmundu, a nekoliko meseci kasnije sa Beogradskom filharmonijom. To je uvek interesantno i različito. BGF ima fenomenalan temperament. Ima ga i Dortmund, ali je malo uzdržaniji. Veza između dva orkestra je zanimljiva da se analizira i posmatra, mada je to teško porediti jer ima veze i sa dužinom naše saradnje. Činjenica je da sa Dortmunskom filharmonijom radim već devet godina i da se dobro poznajemo, ne samo sa koncerata nego i iz operskih predstava. Tamo sam češće i dortmundski orkestar jako dobro poznaje moj način rada. Ali, recimo trebalo je da se dogodi Vagnerova opera „Valkira“, čije izvođenje traje šest sati, pa da mi posle devet godina orkestar aplaudira, što se ranije nije desilo, iako se toliko poznajemo.

*Koliko ste kao dirigent drugačiji u Dortmundu i Beogradu?

– Ne uvek, ali često se događa. Veoma je važno kako stoje stvari sa probama. Ako ih je više, ja sam totalno opušten i to je lakše za mene, ali i zbog zahteva „biznisa“ često imamo samo dve probe za ozbiljna i velika dela. Mnogo puta to su celovečernji koncerti sa solistom, što izaziva stres, a mene čini napetijim. Dortmundska filharmonija ima veliku tradiciju kao najveći orkestar u saveznoj nemačkoj državi Severna Rajna – Vestfalija, a svira i u Operi. NJeni muzičari uvek očekuju uputstva od dirigenta, dok je za BGF tipično da počnemo da radimo od ponedeljka, sve funkcioniše i sve je kvalitetniji zvuk, ali sam koncert je uvek kao neki novi „skok“ , što je lepo i uzbudljivo.

*Da li je to što Dortmundski orkestar izvodi opersku muziku uticalo da se u programu BGF u sledećoj sezoni pod nazivom „Na dobrom putu“ nađe i opera?

– I ranije smo imali operu na programu. Svirali smo prvi čin „Valkire“ i treći čin Vagnerovog „Zigfrida“, Bartokov „Zamak Plavobradog“. U novoj sezoni „Na dobrom putu“, koncertno će biti izvedena cela Pučinijeva opera „Toska“. To možda jeste zahvaljujući mom uticaju, ali orkestar hoće i želi da svira operu.

*Koliko ste uticali na program za sledeću sezonu – izbor gradova, inspiracija i muzičkih asocijacija „Na dobrom putu“?

– Totalno. Nadam se da će publici u Beogradu biti interesantne „veze“ koje spajaju pojedine gradove i muziku, poput francuske muzike kao program za Tokio. Debisi je napisao simfoniju „More“, a na prvoj strani originalne partiture bio je „Veliki talas sa Kanave“ japanskog umetnika Hokusaija. To je ideja koju sledimo. Za Prag, recimo, odabrali smo Malerovu Simfoniju broj sedam koja je premijerno izvedena u prestonici današnje Češke 1908, a dirigovao je sam Maler.

*Na konferenciji za novinare na kojoj je najavljana nova sezona, svi iz BGF imali su svoje gradove „favorite“ u sledećoj sezoni. Šta je Vaš favorit?

-Ima ih mnogo. Naravno Rim sa „Toskom“ i Tokio, kad ćemo svirati, pored Debisija, i dva kratka dela jednog japanskog super kompozitora Toru Tekemucua. Moram da kažem i da će Budimpešta biti jako zanimljiva kad ćemo svirati Bartokovu „Muziku za gudače, perkusije i čelestu“. To je super delo, ali veoma teško za izvođenje. To je jedan od najtežih programa.

*Koliko ste zadovoljni upravo završenom sezonom BGF, koja je počela u pandemiji, a završila se sa publikom? Predstojeći „Betovenov maraton“ je „program plus“.

– To je bila moja peta sezona sa BGF. Mi sve čvršće sarađujemo i zaista sam srećan zbog toga. Imali smo probe za „Eroiku“ i Betovenovu Četvrtu simfoniju orkestra je impresivan, totalno profesionalan. Posle pet godina imamo dobar zajednički rezultat. Moj poslednji susret sa orkestrom pred publikom bio je Rahmanjinov Koncert broj 2. Orkestar je bio jako dobar, a ja sam pogledao u salu gde, Bogu hvala , sada ima sve više ljudi. Reagovanje publike bilo je sjajno.

*Poznato je da je Rahmanjinov Vaš kompozitor i pijanista „broj 1“ i da ste nagrađivani za izvođenje njegove Prve i Treće simfonije. Zašto je u završnici sezone, na pretposlednjem koncertu izvođenje Rahmanjinove simfonije broj 2 bilo toliko važno i emotivno?

– Kad sam bio student ta simfonija bila je moje prvo izučavanje Rahmanjinova. To je bilo prvo simfonijsko delo sa kojim sam se susreo. Klavirski sam naravno znao muziku, studirao sam kao pijanista preludije, etide.., ali ovo je prvo simfonijsko delo Rahmanjinova koje sam radio i imam ličan odnos prema njemu. Kasnije sam studirao Treću i Prvu simfoniju, sve tri sam dirigovao mnogo puta. Drugu sam dirigovao 15 puta i siguran što se tiče muzike, ali pred ovaj koncert imali smo poseban „momenat“ na generalnoj probi. Svirali smo, sve je bilo uredu, nisam imao šta da popravim, ali sam rekao orkestru da je proba bila 70 posto od onog što želim, a da ja imam ambiciju da na koncertu bude svih 100 posto. Uveče, posle prvih taktova, rekao sam sebi da je to poseban dan – orkestar je poleteo, ja sam držao u fokusu samo muziku, a na kraju kao veliko iznenađenje bila je reakcija publike.

Opcija broj jedan

*Koliko se u radu i zvuku BGF oseća odlazak Ivana Tasovca?

– To je bila velika tragedija i totalni šok. Između Tasovca i BGF postoji znak jednakosti. Nikad nisam mislio da je moguće zamisliti BGD bez Tasovca i Tasovca bez BGF. On je bio stvarno svima prijatelj, kolega, vođa. Zaista jako nam nedostaje, ali život mora da ide dalje. Siguran sam da bi on hteo da mi radimo dalje. Ali to je kao „druga“ opcija“. Tasa je uvek bio „opcija broj jedan“ i više nikad neće postojati takav odnos i veza kakvi su bili između njega i orkestra.

Rođendan sa Amandom Levit

Za Dan Filharmonije i njen 99. rođendan najavljeno je predstavljenje idejnog rešenja za novu koncertnu dvoranu BGF Amande Levit, pobednika arhitektonskog konkursa za ovaj projekat. BGF slavi 99. rođendan paralelno sa pripremama za Betoven maraton, pa će na rođendanu biti izveden i deo Betovenove Devete simfonije. „Mislim da će BGF sa novom koncertnom salom imati internacionalni nivo kao na „A“ listi. Ja čekam reagovanje biznisa u klasičnoj muzici. Kad budemo imali svoju salu svi orkestri će tražiti da nastupaju ovde. To je savršeno“, kaže maestro Felc, najavljujući za sledeći 100. rođendan BGF „nove ideje na tragu maratona čija bi neverovatna muzička kombinaciju bila kruna iduće sezone“.

Tim za „maraton“

Maestro Gabrijel Felc na „Maratonu“ u Dortmundu i Novom Sadu dirigovaće Dortmundskom i Beogradskom filharmonijom, koje će naizmenično svirati Betovenove simfonije. Devetu simfoniju izvode zajedno obe filharmonije, a u “Odi radosti” pridružiće im se Slovački filharmonijski hor pod upravom dirigenta Jozefa Habronja i solisti: Ana Maleša-Kutni, Mihaela Zelinger, Jang Vo Kim i Robert Bork. Novosadski „maraton“ održaće se u Gradskoj koncertnoj dvorani, a izvođenje Devete simfonije na Patrovaradinskoj tvrđavi, iz BGFi najavljeno je kao veliki besplatni koncert na otvorenom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.