Foto: Fonet / Nenad Đorđević“Čini nam se da se u našem vremenu nešto veliko dešava, ali isto to se dešavalo pre hiljadu godina i neverovatno je to što ništa ne uspevamo da rešimo”.
Kaže za Danas Nebojša Glogovac, koji tumači Hamleta u Šekspirovoj drami, koju je u JDP režirao Aleksandar Popovski, a adaptirao Goran Stefanovski.
Drama je inovirana tako što je, između ostalog, promenjen redosled činova, Hamlet je sredovečan čovek, a i ostali likovi su mlađi ili stariji od likova u Šekspirovom delu. Predstavu, koja je u sredu uveče gostovala na 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, publika je nagradila gromoglasnim aplauzom i ocenila sa 4,67, a Glogovca pozdravila ovacijama.
– Kada mi je ponuđena uloga, rekao sam da me ne zanimaju Hamletovi problemi, jer sam tokom sopstvenog životnog iskustva prošao njegovu dilemu. Uloga mi nije bila interesantna, jer nemam ništa sa tim razmaženim derištem. Međutim, Aleksandar Popovski i ja smo pričali o tome kako stalno proživljavamo iste muke iz veka u vek, iz generacije u generaciju, i rekao mi da ni njega ne zanima klinac koji ima probleme, nego čovek čiji se životni problemi ponavljaju, kao što se to dešava svima nama. To je bila dovoljno interesantna ideja da sam, moram da priznam, sa velikim poštovanjem i strahom, prihvatio ulogu – kazao je za Danas poznati glumac.
I pored obimnih dramaturških i strukturalnih izmena u Šekspirovom tekstu, kako Glogovac navodi, predstava i dalje ukazuje na iste probleme koji su u središtu originalne drame. Hamlet u novoj iscenaciji ustaje iz groba i primećuje da se za 400 godina ništa nije promenilo.
– Svi živimo u istom „klikeru“ i vrtimo se ukrug. Čini nam se kao da se u našem vremenu nešto veliko dešava, ali isto to se dešavalo pre hiljadu godina, ali neverovatno je to što mi ništa od svih tih problema ne uspevamo da rešimo – naveo je naš sagovornik, a na pitanje ko je Hamlet našeg vremena, ponudio je odgovor:
– To je svako ko se usuđuje da misli. Svako ko se pita – šta se to dešava sa ovim životom, koji je njegov smisao, zašto ćutimo, zbog čega životarimo, umesto da živimo. Zašto vrtimo točak kao hrčak u kavezu, umesto da podignemo glas, da se bunimo, da menjamo svoje živote? Svako ko se usuđuje da misli o tome, on je današnji Hamlet.
Na pitanje da li bi Hamlet mogao da se portretiše kao utopista, možda čak i kao levičar, Glogovac navodi da bi se „nastojanja tog lika mogla staviti u kontekst levičarskih ideja“.
– U dubljoj analizi, on bi to mogao da bude ali, u suštini, to i nije toliko važno. Koliko su iskreni levičari utopisti – toliko je i utopista. Utopija jeste ta koja obeležava Hamletovo razmišljanje, delovanje i želju da popravi svet. Moj omiljeni društveni poredak bio bi prosvećena anarhija, što bi značilo da čovek ima slobodu, a da ne ugrožava drugoga. Međutim, do one prve reči „prosvećena“ trebalo bi da prođe milion godina, dok se ljudi ne promene i ne promene svest o potrebi da se menjaju – poručio je Glogovac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
