„Lepi dani u ovom poslu su retki“: Ko je Hana Selimović, dobitnica nagrade „Ružica Sokić“, glumica čije se ime vezuje za pobune?

Ova nagrada, koja se sastoji od Povelje i novčanog iznosa, od 2014. godine tradicionalno se dodeljuje 14. decembra, na dan rođenja glumice Ružice Sokić.

Hana Selimović je izabrana većinom glasova više od 20 uglednih ličnosti iz sveta teatra i filma, koje su članovi Fondacije „Ružica Sokić“ pozvali da predlože mlade perspektivne dramske umetnike ili studente pozorišne, filmske i drugih srodnih umetnosti za priznanje za najbolju mladu glumicu.

Nagradu je, uz gromki aplauz prisutnih, uručio Radoslav Zelenović, koji je predsedavao žirijem, o Hani su inspirativno govorili Tanja Mandić Rigonat, Andrea Pjević i Nebojša Dugalić, ističući njen vanredan dar, strast prema glumi.

Primajući nagradu, Hana Selimović je istakla da joj je izuzetna čast što čuje sve ove divne reči upućene njoj.

„Naišla sam na jedan Ružin intervju u kojem govori o užasnoj nesigurnosti, stalnoj, permanentnoj, iznurujućoj nesigurnosti i pitanjima da li će je iko ikada više pozvati, da li će moći da odgovori na izazov, da li ičemu vredi, da li će biti zaboravljena… Toliko sam se rastužila čitajući to. Pitala sam se kako nije mogla da bude svesna da je ‘samo’ jedna Žuta (uloga u istoimenom filmu Vladimira Tadeja) dovoljna da bude sasvim spokojna“, kazala je glumica priznajući da razume nespokoj, te dodala:

„Glumački posao je težak jer samo sebe imate, i samo o sebe se i saplećete. I samom ste sebi velika prepreka koja je stalno prisutna i iznova morate da je prevazilazite. Lepi dani u ovom poslu su retki. Hvala vam što ste svi zajedno doprineli da i ovaj dan bude takav“.

Inače, glumica je 2019. godine odbila nagradu Narodnog pozorišta „Petar Banićević“.

Ovoga puta Hana se pobunila pošto ju je, očito, naljutilo da primi nagradu Nacionalnog teatra i dalje u statusu njegove saradnice, a ne stalne članice Ansambla i pogotovo posle zalaganja i uspeha koje je postigla.

Posle četiri godine odlaganja i obećanja Hana je skrenula pažnju i na druge probleme u pozorištu kao što su Zakon o zabrani zapošljavanja u javnim ustanovama, za koji, kako je navela, ima utisak da isključivo važi samo za nju.

Osim uz pobunu, Hanino ime se vezuje za pohvale na račun njenog glumačkog talenta, integriteta i izgleda, a glumica se više puta našla u centru pažnje i zbog svojih političkih stavova.

Hana je podržavala proteste „Srbija protiv nasilja“.

Podsetimo, posle dva pokušaja da upiše glumu na državnom fakultetu, upisala je privatni i 2009. diplomirala u klasi Nebojše Dugalića, kome će kasnije postati asistentkinja na odseku za glumu. Najbolje se ostvarila kao pozorišna glumica i do svoje tridesete godine osvojila je veliki broj nagrada. Za ulogu u „Ocu na službenom putu“ dobila je čak četiri priznanja Gran pri sarajevskog MESS-a, „Zlatni smijeh“ na Zagrebačkim danima satire… Pripala joj je i godišnja nagrada Ateljea 212 „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju 2012. i mnoge druge.

Za svoje čuveno prezime kaže da joj nije breme nego samo prezime, ni manje ni više od toga i da ne voli da ponavlja da je unuka Meše Selimovića jer smatra da niko ne treba da se šlepa na račun tuđih postignuća.