Hoće li izgradnja elitnog naselja u Košutnjaku ugroziti depo Kinoteke: Reakcije stručne i kulturne javnosti

U svom autorskom tekstu objavljenom ovih dana na portalu nedeljnika „Vreme“, Dičić ističe da bi se, ukoliko se ovo rešenje ostvari, ozbiljno ugrozila građa institucije od nacionalnog značaja, fond nitratnih filmova i kopija koji su jedinstveni u svetu.

Izrada Prostornog plana područja posebne namene za deo Košutnjaka, o čemu je Danas već pisao, poverena je arhitektonskom studiju Proaspekt iz Beograda, koji predvodi arhitekta Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta, čiji je rad juna prošle godine dobio prvu nagradu na javnom konkursu za programsko-prostorni koncept urbane i pejzažne revitalizacije ovog područja.

Sumnju javnosti u dobre namere ovog projekta, poštovanje kulturne baštine i hektare šuma u Košutnjaku za koje se bori građanska inicijativa „Košutnjak ostaje“, posebno izaziva činjenica što je odlukom Vlade Srbije od decembra prošle godine, finansiranje izrade Prostornog plana područja posebne namene za deo Košutnjaka, prepušteno investitoru – kompaniji Avala Studios Beograd, koji je deo češke investicione kompanije SEBRE, jer mu to dozvoljava, o čemu je naš list takođe pisao, da mimo lokalnih procedura menja važeća urbanistička pravila.

Podsećanja radi, kompanija SEBRE je posle kriminalne prodaje Avala filma 2015 (ko je bio pravi kupac ni danas se ne zna), godinu dana kasnije, 2016, postala vlasnik petine udela nekada najslavnijeg filmskog studija na Balkanu i pripadajućih hektara zemljišta, obećavajući obnavljanje filmske produkcije po uzoru na čuveni studio Barandov u Pragu, a onda se pojavila kao investitor elitnog naselja na tom prostoru u Košutnjaku i delu Čukarice.

Mogućnost da se ugroze depoi u kojima se čuva naše i svetsko filmsko nasleđe, za Danas komentarišu v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke i upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljenović, arhitekta Vladimir Lojanica, nekadašnji dugogodišnji direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, nekadašnja sekretarka za kulturu Grada Beograda u vreme demokrata Gorica Mojović, i filmski redtelj Srđan Dragojević.

Kako za Danas objašnjava Aleksandar Erdeljenović, planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava Arhiv Jugoslovenske kinoteke, jer bi ušla u zonu zaštite oko bunkera u kojima se čuvaju zapaljivi nitratni filmovi, što je neprihvatljivo.

– Mi smo videli to urbanističko rešenje, i mogu da kažem da Kinoteka nije zadovoljna, jer ono zadire u naših sedam bunkera, i zato s pravom očekujemo da se ovaj projekat menja. Potencijalni objekti, odnosno zgrade koje će se graditi su jako blizu zaštićene zone Kinoteke, što je nedopustvo.

– Mi smo uputili prigovor, poslali smo pismo direktno glavnom arhitekti, Vladimiru Lojanici, koji je na tom konkursu dobio prvu nagradu. Nije nam sporno ako nešto mora da se gradi tamo gde nema opasnosti za Kinoteku, ali ako se ugrožava i narušava ta zaštićena zona, onda jeste problem.

Uprava Kinoteke je, kako podseća, svojevremeno reagovala i kada je 1999. podizana crkva Sv. Luke, koja se nalazi u široj blizini depoa.

– A novo rešenje pokazuje da će novi objekti da se grade još bliže depoima, uz samu žičanu ogradu zaštićene zone, što svakako ne može. Posledice buduće izgradnje ne ugrožavaju samo kulturno nasleđe već mogu da izazovu i velike požare, jer su nitratni filmovi zapaljivi i vrlo eksplozivni, zbog čega se i čuvaju u bunkerima van centra grada i u posebnim uslovima – objašnjava Erdeljanović, koji je i umetnički direktor i selektor Festivala nitratnog filma, koji se već 27 godina održava 6. juna, na Dan Jugoslovenske kinoteke, i na kojem učestvuju najvažniji filmski arhivi iz sveta.

Prigovor Uprave Jugoslovenske kinoteke koji je stigao na njegovo konkursno rešenje, za Danas komentariše arhitekta Vladimir Lojanica.

– Dobio sam to pismo u februaru, sa tačno elaboriranim stvarima vezanih za depoe, ali još nisam stigao da se sretnem sa ljudima iz Kinoteke da razgovaramo o tome, iako sam do sada takve susrete imao sa većinom aktera na toj teritoriji Košutnjaka. Ono što prvo želim da istaknem je da Nacrt plana još niko nije video, on je u procesu izrade, tako da svaku tu hipotezu da plan nije u skladu sa nečim i da nešto ugrožava ne bih pre vremena komentarisao – kaže Lojanica.

– Konkursno rešenje koje je nagrađeno, u momentu kad se radilo, nije ni imalo mišljenje svih neophodnih institucija koje se tu nalaze, i u svemu je poštovalo, pod jedan, ono što je bio uslov kokursa, a to je teritorijalna distanca u odnosu na sve javne objekte koji se na tom kompleksu nalaze. Znači, Kinoteka ima užu i širu zonu zaštite, i nama je to apsolutno jasno.

Kako ističe profesor i arhitekta koji ima značajan respekt javnosti, nema nikakve mogućnosti da bilo kakva nova izgradnja zadire u granice Kinoteke.

– Ako je neko na osnovu konkursnog rešenja to istumačio, konačan plan će biti ključni dokument, definisaće pravila ponašanja na tom prostoru, i sigurno neću dozvoliti da se išta slično dogodi od onoga što se sada pominje i kritikuje u delu javnosti. To mogu odgovorno da tvrdim. Sve što je upravnik Erdeljanović tražio dopisom, biće ispoštovano planom. Ne samo zato što je to on tražio, i potpuno su logični zahtevi Kinoteke koji su tu postavljeni, nego i zbog toga što i procedura izrade zakonske dokumentacije posebne namene to zahteva.

I analizu procesa rizika od ekscesnih situacija, i mišljenja svih relevantnih institucija kojih, ne da ima dve – tri koliko je Erdeljanović naveo u svom dopisu, nego ih ima dvadeset osam. Znači, procedura je da mi napravimo koncept plana, onda ga šaljemo na dvadeset osam adresa koje daju svoje mišljenje. I Jugoslovenska kinoteka, i Zavod za zaštitu spomenika kulture, i svi koji se nalaze na licu mesta – objašnjava Lojanica.

Obuhvat novog Plana, kao što je poznato, sadrži oko 95 hektara koje koriste državne institucije – pored Jugoslovenske kinoteke, tu su i RTS, Ministarstvo odbrane – Zastava film, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Hram Sv. Luke, Vatrogasno-spasilačka jedinica Košutnjak, pravna lica Košutnjak film d.o.o., Avala studios d.o.o…, kao i šumsko zemljište.

Kako navodi Lojanica, on je svestan otpora i bojazni građana prema svakom novom Prostornom planu i investiciji zbog raznih koruptivnih afera ne samo u arhitekturi, ali da je jedini način da se izađe iz toga da posao urbanističkog planiranja prepustimo odgovornim ljudima iz struke koji će voditi računa o javnom interesu.

– Ništa se loše nije desilo, mi smo apsolutno svesni svih ograničenja, pravila, zahteva, znamo šta je Kinoteka i koliki je njen značaj, i nikome ne pada na pamet da dovede u pitanje bilo kakav rizik. Ja ću pre da izađem iz ovog projekta nego što ću to da dozvolim – ističe Lojanica.

Cela procedura je, objašnjava, vrlo transparentna i biće transparentna, a zadatak je težak, ima puno aktera, puno nerešenih stvari iz prethodnih decenija, i mnogo brige u javnosti, koja je potpuno opravdana.

– Zato radimo sasvim lagano, u skladu sa svim pravilima i svim zakonskim odredbama, i nema šanse da bilo koja institucija bude ugrožena. Mi smo sa velikom većinom predstavnka tih institucija već razgovarali, ali ima ih puno, i tempo ide jednom ozbiljnom stručnom dinamikom, tako da će i Jugoslovenska kinoteka uskoro doći na red.

Već sledeće nedelje planiram da zakažem razgovor sa upravnikom Erdeljanovićem, da objasnim u čemu je razlika između nagrađenog konkursnog rešenja i Nacrta plana u delu koji se odnosi na probleme koje je on apostrofirao u svom pismu, i da ga uverim da će depoi Kinoteke ostati apsolutno zaštićeni kao i do sada.

Lojanica navodi da će i objekti Avala filma sa kulturno-istorijskom ili arhitektonskom vrednošću biti sačuvani i prenamenjeni.

– Ono što sam tražio i konkursnim rešenjem je da se Studio 1, koji je ikonična zgrada, i predstavlja neku vrstu oslonca na tu kulturnu memoriju, sačuva i da se vrati u neku od javnih funkcija tog dela grada. To je nešto što će se ostvariti Planom čim prođemo konsultacije sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture s kojim sarađujemo, i koji je jedan od onih 28 činilaca koji će dati svoje uslove i mere tehničke zaštite za ovo područje. I u smislu očuvanja kulturno – istorijskog nasleđa, i u smislu zaštitne zone Topčidera.

Ono što je takođe jako važno, navodi Lojanica, ceo zeleni pojas ovog prostora, kako je do sada tretiran, nije bio kategorisan kao šumski.

– A novi Plan će, zapravo, doneti odluku kojom će ova teritorija postati zeleni fond na kojem nema gradnje, i nijedno vitalno drvo neće biti posečeno. Sva zdrava stabla biće očuvana i integrisana u prostor, što je takođe velika prednost u odnosu na dosadašnju situaciju. Ali, opet ponavljam, svestan sam nepoverenja javnosti iz tolikih negativnih iskustava koja su se dogodila sa privatnim investitorima, o kojima sam se, uostalom, i ja kritički izjašnjavao u javnosti – ističe profesor Vladimir Lojanica.

Prema rečima Radoslava Raleta Zelenovića, po ovoj mapi nagrađenog konkursnog rešenja, vidi se da bi zgrada novog elitnog naselja bila tik uz nitratne depoe, i da čak zadire u zaštićenu zonu Depoa.

– Ono što sam javno govorio pre jedanaest godina, upravo se i događa – sagradi se naselje koje, ako sam dobro shvatio, ima dozvolu, a onda zbog opasnosti po ljude investitori iz Košutnjaka isele nitratne Depoe Kinoteke. Nisam mnogo srećan što sam to predvideo. Kao neko ko je proveo više od pola veka u kinematografiji i dvadeset četiri godine u Kinoteci, naravno da sam zabrinut kada se ugrožava nešto što ima status kulturnog dobra.

Kako navodi Zelenović, kulturna dobra podrazumevaju, pre svega, posebnu zaštitu.

– Privatizacije u kinematografiji se nikada nisu dobro završavale, recimo, Beograd film i nestanak svih beogradskih bioskopa. Zato, iz moje današnje pozicije mogu samo da izrazim zabrinutost za ovu novonastalu situaciju. Uz nadu da će se, ipak, pre gradnje, još jednom sagledati sve posledice po nitratne Depoe i Kinoteku, a i po naselje – smatra Zelenović.

Gorica Mojović: Razaranje Košutnjaka 

Prema rečima Gorice Mojović, koja se svojevremeno jako borila da se „Avala film“ sačuva od prodaje,  sve što se sada dešava deo je niza bahatog, bespravnog, alavog ponašanja vlasti.

– Dok traje suđenje ministru kulture Nikoli Selakoviću i još nekolicini zbog učešća u falsifikovanju dokumentacije kojom ukida status kulturnog dobra zgradi Generalštaba, ubrzava se još jedan proces kojim se krše odredbe više zakona: o kulturnom nasleđu, o zaštiti prirode, o arhivima…

Ne samo da se krše zakoni, krši se zdrav razum, logika zdravog i normalnog života. Reč je o nameri, da se tzv.Prostornim planom posebne namene, tj. svojevrsnim lex specialisom, područje Košutnjaka pretvori u novo stambeno naselje sa oko 3000 stanova i sa oko 8 000 novih stanovnika.

Različite su projekcije o tome, kaže Mojović, koliko će drveća biti posečeno, kako će Beograd koji je već prepoznat kao grad sa minimalnim zelenim površinama izgubiti deo svojih „pluća“, kako se inače naziva Košutnjak.

– Prvi pokušaj da se tako nešto uradi pokrenut je 2020. godine. Zaustavljen je pobunom i upornim protestima građana. Kako se inače dešava, vlast ponekad popusti, ali onda nađe novi način, novi lex specialis, nove stručnake, arhitekte, urbaniste…Tako ponovo zaobiđe zakone.

Područje na kome se planira ova gradnja, kako podseća, dobrim delom pripada Prostorno kulturnoj –istorijskoj celini Topčider, koja je 1987. godine proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja (najviši nivo zaštite).

– U okviru te celine nalaze se i brojni pojedinačni objekti koji su posebno proglašeni za kulturna dobra. Mnoga od njih biće devastirana ili uništena, kao i cela prostorna celina. Zaobđjen je ponovo Zavod za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Zaobiđen je i Zakon o zaštiti prirode jer je ovo područje i zaštićeno prirodno dobro. Da li je traženo mišljenje Zavoda za zaštitu prirode?

Na ovom području, navodi dalje Mojović, nalazi se i devet namenskih bunkera u kojima se čuva neprocenjivo filmsko blago ne samo Srbije, već i sveta. U njima se pored filmova u boji, čuvaju i crno beli i oko 15 000 nitratratnih filmova. Nitratni filmovi su lako zapaljivi i u svetu se čuvaju pod posebnim režimima, jer osim što su sami lako zapaljivi mogu da u slučaju havarije izazovu opasnu ekološku katastrofu. Prema nekim uvidima u plan detaljne regulacije, izgradnja novog stambenog naselja ulazi u područje koje okružuje ove bunkere.

– Ovako ugrožavanje kulturnih dobara, prirode, pa i ljudskih života, započelo je 2015. godine, tzv. „unovčavanjem“, tj prodajom Avala filma. Na području Avala filma osim kinotečkih arhiva, nalaze se i filmska i televizijska studija, Filmski grad, Zastava film, DIF…Tada je neki čudan kupac o kome se vrlo malo znalo, (navodno taksista), obećavao obnovu filmskih studija, neviđene dobrobiti za film. Ja sam se tada usprotivila toj prodaji, posebno iritirana stavom Ministarstva kulture i tadašnjeg ministra Tasovca koji se usudio da na ogavan način izvređa legendarnog Raleta Zelenovića, a onda ga još otera u penziju.

Nikad duži tekst, podseća Mojović, ona u životu nije napisala nego tada, a objavljen je u „Vremenu“. Ono što je, kako kaže, iznenadilo, bio je slab otpor koje su toj prodaji pružile filmadzije.

– Čak mi je i Ministarstvo kulture javno zamerilo šta se ja bunim, kad su filmski radnici zadovoljni? Neki od njih su me ubeđivali da je kupac Avala filma ozbiljan čovek i da će biti naklonjen filmskoj umetnosti. Ništa od toga. Sada vidim da je češka firma, već prisutna na nekim upitnim projektima u Srbiji, glavni investitor, mada se kao saučesnici pominju i neke domaće firme i domaći vlasnici.

Ovo razaranje Košutnjaka je deo niza bahatog, bespravnog, alavog ponašanja vlasti kojoj ni žrtve koje su pale zahvaljujući njihovoj bezobzirnosti nisu opomena da se „ne igraju vatrom“. Da li će investitor upozoriti buduće stanare Košutnjaka na opasnosti kojima su izloženi? – zaključuje Gorica Mojović.

Srđan Dragojević: Mene buni struka

– Kad je došla ova vlast, prvi udar na kulturu bila je kriminlna prodaja Beograd filma, i tada sam se kao poslanik borio da nam ostave bar jedan ili dva bioskopa u gradu. Ministarstvu privrede je, navodno, htelo da napravi radnu grupu i da vrati makar bioskop Zvezdu, i onda sam saznao da su, zapravo, tri poznata lokalna kriminalca kupila Beograd film, a da je biznismen Nikola Đivanović bio samo pokriće – podseća filmski reditelj Srđan Dragojević.

– Onda je usledila kriminalna prodaja Avala filma, protiv koje sam se takođe borio, s tim što je vlasnicima naloženo da dok se ne izgradi veći deo kriminalnog projekta Beograd na vodi, oni miruju. Mislim da je tako nešto bilo deo dogovora, i pošto je to postignuto, sada može da se gradi novo elitno naselje na Košutnjaku, na prostoru koji je kupljen na prevaru, kao što je na prevaru i kriminalu kupljeno i sve ostalo što je ova vlast prodavala – kaže Dragojević.

– Ali, mene bune i naše arhitekte, i to mi je vrlo zanimljivo – kako neko ko je struka prihvata da radi projekat koji se bazira na kriminalu? Šta mi onda možemo da očekujemo od običnih ljudi ako smo od vrhunskih stručnjaka suočeni sa tom vrstom odnosa i ponašanja? Sećam se te dugogodišnje, iscrpljujuće borbe protiv prodaje Avala filma, i potpuno mi je neverovatno da neko, znajući da je za samo 8 miliona evra kriminalno kupljen ceo taj kompleks i čitav filmski fond najvećeg studija na Balkanu, učestvuje na konkursu za arhitektonsko rešenje za izgradnju novog tajkunskog naselja. Tu ne prolazi ona “slavna” – “samo radim svoj posao” – smatra Srđan Dragojević.