Horor ples, smrt diska i rađanje "kralja popa" - album "Thriller" Majkla Džeksona slavi 40. rođendan 1foto: Youtube Screenshot

Da li je moguće da jedan album može da bude slavljen kao jedan od najboljih u pop muzici svih vremena, a u isto vreme da bude i i jedan od najpodcenjenijih. Moguće je ako se album zove „Thriller“, a izvođač Majkl Džekson.

Čuveni album Majkl Džeksona se zvanično pojavio 30. novembra 1982, pre 40 godina, i utemeljio je put moderne muzike, a Džeksona zacementirao na mesto „kralja popa“, sa kog da se ne lažemo ni do dan danas nisu uspeli da ga skinu. Međutim, kad čujemo pojam „Thriller“, pomislimo ipak na 14-minutni spot koji je bio apsolutna revolucija, a ne na album. Dobro, pomsilite i na žanr u pop kulturi, kao i na način pevanja narodnih pevaljki, ali ovaj spot je uspeo da propisno uplaši i zabavi narod širom sveta. Ako se ne sećate, u spotu mlađahni Majk izvodi devojku u bioskop na horor film, a onda joj pričinjava pravi horor na putu do kuće kad se pretvori u zombija i krene da đuska pred njom. Pravi dejt iz pakla, dok u pozadini piči elektro-disko fank Kvinsija Džonsa.

Ipak, pravi muzički poznavaoci znaju da se na ovom albumu nalaze i oni drugi, masovni hitovi koji su „best of best ofova“ Džeksonove karijere. Pogledajte pod „Beat it“ i „Billie Jean“. Ali da krenemo od početka. Posle 1979. godine i albuma „Of the wall“, i pored velikog uspeha pevač je bio nezadovoljan i potišten, što će se kasnije videti u nešto mračnijim tekstovima. Javnost je sve više bila u anti-disko raspoloženju (čuveni „Disco Sucks!“ pokret). Sa druge strane, rasizam je bio očigledniji i više na prvu loptu nego danas. I pored velikih tiraža i dalje su urednici časopisa „Rolling Stone“ smatrali da rizikuju sa crnim pevačem na naslovnoj strani svog časopisa. Sa pojavom MTV-ija, glavešine i urednici nisu želeli da guraju spotove crnih pevača u prvi plan.

Sve ovo, ali i druge stvari su kulminirale i dovele do toga  da ovakav album izađe pred nas. Džekson se i na ovom albumu odlučio za produkciju Kvinsija Džonsa, iako u to vreme on nije bio ime koje je garantovalo prodavanu ploču u „belom“ pop svetu, već ime za afroameričke izvođače. Rezultat je na kraju bio to što je ova ploča postala najprodavanija svih vremena sa preko 70 miliona kopija.

Album je izašao iz prethodnih disko okvira, uneo je rok, soul i fank zvuk u njegovu muziku. Tamo gde su došle gitare, zvuk je postao oštriji, tamo gde je lupao ritam bilo je brže i dublje, tamo gde su bile balade, bile su emotivnije i mekše, da ne kažemo „soulfull“. Na pesmi „Wanna be startin something“ je uveo zvuk Afrike, kao i stihove na Duala dijalektu. „Beat it“ je nezamisliv bez rifa koji je odsvirao Edi Van Helen, dok je Stiv Porsaro iz benda Toto obojio muzički pesmu „Human Nature“. U, danas jako bizarnoj, „Girl is mine“, gostovao mu je čuveni Pol Makartni,  pesmi gde se njih dvojica svađaju oko devojke. U čuvenoj „Billie Jean“ Džekson se razračunava sa napadom fan girl koja ga optužuje da nosi njegovo dete. Ta vrsta paranoje se sve više i više uvlačila u njega, ali to je već neka druga tema. Naslovnu pesmu je svojim glumačkim monologom obojio kultni horor glumac Vinsent Prajs, a i Majkl je morao da se ima upozorenje na početku spota da on nikakao ne promoviše kultove.

Uprkos velikom uspehu na pop listama, zvuči neverovatno, ali nije u prvi mah uspeo da se probije na MTV-u, koji nije želio da prikazuje spot za drugi singl s albuma, megahit „Billie Jean“, uz obrazloženje da se crnačka muzika „ne uklapa“ u njegov program kojim dominira rok. Šef izdavačke kuće, Volter Jetnikof, zapretio je da će javno osuditi MTV kao rasistički i svim muzičarima iz njenog kataloga, uključujući i rokere, zabraniti da se tamo emituju. Dobili su bitku sa MTV-jem, ali se ubrzo sukobio i sa samim Džeksonom, jer je muzičar želio milion dolara za snimanje videa za pesmu „Thriller“. Džekson je želeo i saradnju sa proslavljenim reditleljem Džonom Lendisom („Američki vudkodlak u Londonu“ i „Braća bluz“). Sve to nije bilo jasno Jetnikofu, zašto tolko para kad je album već bio broj jedan. Rezultat već znamo, spot koji su svi voleli i gledali, a premijeru je čak imao u bioskopu a ne na TV-u.

U recenzijama tog vremena koje su išle, pored hvaljenja zvuka, pop senzibiliteta, isticalo se i primećivnaje kako je Džekson odustao od svog dečačkog falseta i postao odlučniji i zreliji, kao i primećivanja da ništa više nije isto u njegovom životu. Problematično i čudnovato ponašanje je došlo kasnije, a rasplet svi dobro znamo, i nije mu mesto kad se sećamo genijalnsoti ovog albuma.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.