Otvoriće je Jasminka Petrović, pisac za decu i tinejdžere. Izložbu organizuju Muzej primenjene umetnosti i Kreativni centar za koji je Živković ilustrovao preko sto knjiga – od kojih njegov potpis nose 43 prva naslova objavljena u ovoj izdavačkoj kući, koja ove godine slavi tri decenije rada. Tokom izložbe, koja će trajati do 23. oktobra, a čiji je kustos Slobodan Jovanović iz MPU, biće organizovana stručna vođenja, radionice za decu, učenike srednjih umetničkih škola i studente.

Kako je najavljeno, 4. i 22. oktobra posetioce će kroz postavku, na kojoj će okviru Salona savremene primenjene umetnosti MPU biti prikazano više od pet stotina radova, voditi autor i Slobodan Jovanović. Na izložbi će premijerno biće predstavljen i projekat virtuelne realnosti zasnovan na ilustracijama Boba Živkovića za knjige „Plavi kit“ Arsena Diklića iz 2001. i „Da pukneš od monstruma“, koju je 2013. priredio Zoran Penevski, obe u izdanju Kreativnog centra.

Ovaj izdavač je povodom izložbe u Muzeju primenjene umetnosti objavio i monografiju „Dobrosav BOB Živković“, u kojoj o njemu govore kolege i saradnici, ukazujući na neku vrstu njegove duhovne srodnosti sa književnikom Dušanom Radovićem, nije izostavljena ni ilustratorova biografija, dok njegove najbolje radove prati nešto poput „razgovora“ sa umetnikom čiji su citati preuzeti iz ranijih intervjua.

„Dobrosav Bob Živković je duhovit umetnik, čiji je crtež osnova ilustracije koja nije samo likovna predstava napisanog teksta već i komentar na tekst ili vizuelna dopuna teksta. NJegove analitičke ilustracije pritom nisu direktan odgovor na tekst, već ga dopunjuju ili daju nov narativ. U radovima namenjenim odraslima preterivanjem u crtežu i prenaglašavanjem određenih fizičkih karakteristika likova koje stvara dolazi do groteskne karikature društva u kojem živimo. S druge strane, kod crteža koje radi za decu izbacuje suvišne detalje sa ilustracija, a crtež je čistiji. Time postiže to da najmlađi čitaoci i posmatrači odmah razumeju suštinu njegovih radova. A kod crteža koji su namenjeni tinejdžerima Bob Živković pokušava da bude blizak tekstu i da ga na najbolji mogući način približi njima. Kada radi ilustracije dečje knjige, smiruje nagon za satirom i pravi prijemčive likove za decu. To postiže smanjenjem količine detalja fokusirajući se na određene delove tela, koji su preuveličani ili smanjeni, u zavisnosti od teme. Groteskno ustupa pred željom da se deci približi sadržaj knjige, a da se istovremeno predstavi jedan od mogućih svetova koje ilustrator, deca i odrasli zamišljaju dok gledaju knjige ili slikovnice“, ukazuje Slobodan Jovanović u monografiji o Bobu Živkoviću.

Živković je rođen 7. maja 1962. u Pirotu i pozivajući se na rana sećanja tvrdi da je „od početka bio ilustrator“. Počeo je sa kopiranjem ilustracija iz prvih slikovnica koje je od starta smatrao „ravnopravnom delom priče i knjige“, da bi se „prava strast prema ilustraciji u njemu probudila kad je u šoku naišao na prve knjige bez crteža“

„Tada sam počeo da dopunjujem tekstove, oživljavam likove i priče koje sam voleo, da bih docrtao ono što su knjige zaboravile da kažu, da bih se sit nasvađao s knjigama koje me nerviraju. Tako je bilo te 1967, kad sam imao pet godina, a to isto radim i sada… Mislim da je, takođe, presudan uticaj na moj izbor ilustacije kao profesije imala i moja priroda vrlo brbljive osobe. I dan danas teško da mogu da se uzdržim da ne dam komentar, da moja ne bude zadnja. O svemu imam stav, nema šanse da držim jezik za zubima. Dok sam bio klinac, batine su sledile ako sam morao da odgovaram barabi u razredu, a ilustracije su sledile kad sam odgovarao knjigama koje sam voleo“, priča kroz monografiju Bob Živković.

Ilustracije je počeo da objavljuje još u srednjoj školi, posle koje je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. Na početku karijere bio je poznat kao ilustrator naučne fantastike – legendarne edicije „Znak Sagite“ i almanah naučne fantastike Monolit. Ubrzo se okušao i u ilustraciji za decu i satiričnoj ilustraciji, što su i tri velike i glavne teme njegovog rada, koje se često i prepliću.

Ilustrovao je više od 200 knjiga, prilozima u raznim novinama i časopisima – od Studenta i Politikinog Zabavnika do dnevne i nedeljne štampe – broj se ne zna, ali mu je, kako sam kaže, „crtanje karakondžula i zmajeva i dalje susret s najdražim prijateljima“. Sa Kreativnom centrom sarađuje od njegove prve knjige – slikovnice „Mačka“, a njihov zajednički rad krunisan je izdanjima koja su prevedena na više od 40 jezika.

Bob Živković dugo je bio umetnički direktor i glavni ilustrator studija Sači & Sači u Beogradu, a i posle toga nastavio je da radi reklamne kampanje za mnoge agencije, državne institucije i nevladine organizacije, posebno za one, čiji je cilj poboljšanje života dece i mladih. Iako je višestruki dobitnik svih važnih ilustratorskih nagrada u Srbiji, Živković kaže da mu je najveće priznanje to što neko ode i kupi njegovu knjigu.

„Ilustracija je nepristajanje na nesreću. Ja se zapravo radujem i još uvek igram. Dok ne počnem da cičim: ‘Kako je lepa! Kako je slatka’, znam da ilustracija nije dobra. Stavovi drugih me ne interesuju. Jedini kriterijum je moja radost… Moj stil se menja kako se menja moj svet. Pre trideset godina zakleo sam se da ću umreti sa 27, kao DŽim Morison, da nikad neću da se ošišam; pre 20 godina imao sam ljubičaste farmerke. Samo ludak može da nosi majice koje sam ja nosio… Neću valjda da crtam isto? Crtam ono što danas mislim i ono što danas volim“, poručuje Dobrosav Bob Živković.

Iz autorskog ugla

Svet: „Sutra će deca koja su o životu učila iz mojih knjiga porasti. I sutra će ta deca graditi i vladati svetom. Onako kako su čitala u mojim knjigama. Ja sam već promenio svet, samo čekamo da porastu deca“, kaže Bob Živković.

Borhes i Šolohov: „Volim Borhesa više od Šolohova. Na 50 hiljada strana nije teško opisati Tihi Don. Hajde to uradi u deset rečenica! Ja kratim stripove. Imam ideju – šta će mi deset strana, ako mogu na tri? Da li ono što hoću da kažem mogu samo na jednoj? Ako imam jednu stranu, ima li potrebe za toliko sličica ili se sve može reći jednom slikom? Moja ilustracija je ceo strip.“

Humor: „Humor je ogroman deo mog života. Koliko on meni pomaže da shvatim šta mi se dešava u životu, koliko je humor deo svega što me okružuje – toliko ga ima i u mojim crtežima. Lično sam nemoćan da nađem opravdanje za gomilu stvari koje se dešavaju oko mene, a da ne pomislim da se neko negde dobro kikoće na sve to! Naravno da sam još nemoćniji da vam crtežom nešto protumačim a da ne upotrebim humor. Uostalom, smejem se od sreće i radosti, od milja i blagosti, smeh i podsmeh zaslužuju i zlo i glupost.“

Povezani tekstovi