INTERVJU Dina Jašari: Svi umetnici u regionu imaju iste probleme, ali zato smo i hrabriji jer nemamo šta da izgubimo

Ona je muzičarka koja podjednako suvereno pliva kroz pop, džez, soul i indie izraze, gradeći prepoznatljiv, intiman i autentičan zvuk. Kao kantautorka, producentkinja i multiinstrumentalistkinja, pažnju je privukla već prvim izdanjima, a publiku osvojila emotivnim tekstovima i suptilnim aranžmanima koji često balansiraju između ličnog i univerzalnog.

Njena muzika ne oslanja se na trendove, već na atmosferu i osećaj, zbog čega se izdvaja u moru savremenih regionalnih izdanja. Važan deo tog zvuka čini i saradnja sa gitaristom Lukom Toševim, koji svojim sviranjem doprinosi slojevitosti i dinamici njenih pesama.

U razgovoru za naš portal, Dina Jašari je zajedno sa Lukom Toševim odgovarala na pitanja o stvaralačkom procesu, zvuku koji grade, kao i o tome kako danas izgleda praviti muziku koja ne pristaje na kompromise.

Ti si Makedonka. Kako je to biti Makedonka na regionalnoj pop sceni? Šta misliš da je prednost, a šta mana? U čemu eventualno zaostaješ u odnosu na ostatak regiona?

Dina: Pa, prednost je to što smo sve zemlje sa sličnom istorijom, imamo sličan način života i svi se razumemo. A u isto vreme, nešto što nije prednost je makedonski jezik, jer je dosta drugačiji.
Mislim da smo mi i Slovenci malo autsajderi zbog te jezičke barijere, ali meni to ne smeta. I mislim da je jako lepo što kao muzičar ne moram da gledam samo Makedoniju, nego ceo jugoslovenski, odnosno bivši jugoslovenski prostor kao mesto za sviranje.

I zaista smo lepo prihvaćeni. Poslednjih pet godina stalno putujemo – svirali smo u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Tako da mislim da je ovo sjajan prostor za sve muzičare iz regiona da mogu da putuju. Negativna strana je što je makedonski manje razumljiv, ali zato imam bend koji zna

Luka: Iako se trudimo i na samim nastupima, zapravo Dina se trudi da objasni neke reči, meni je kao umetniku uvek zanimljivo. Kada su u pitanju slovenski jezici u regionu, neki slovački ili slovenački izvođači mi deluju egzotično, jer je srpsko-hrvatski neka vrsta mejnstrima, a te finese su baš zanimljive za slušanje. Tako da na neki način i širimo makedonski jezik i trudimo se da ljudi kroz muziku pokušaju da ga razumeju.

Kako publika prihvata makedonski jezik? Nije najlakše nekome ko nema tu konekciju – imate li neki generalni feedback od fanova?

Dina: Mnogo sam srećna kada publika počne da peva. „Мојот дом е таму “.

Mislim da mi razumemo srpsko-hrvatski zato što smo odrasli uz muziku i filmove na tom jeziku. I mislim da i mi Makedonci treba više da se potrudimo da ima više muzike i filmova, kako bi ljudi mogli da slušaju i uče jezik.

Tvoja muzika je generalno pop, iako ima uticaja džeza, R&B-ja… Ali nemaš klasičnu pop publiku, i dalje sviraš na alternativnim festivalima. Šta treba da se desi da dobiješ širu pop publiku?

Dina – Pop je popularna muzika i može biti bilo koji žanr. Volela bih da moja muzika stigne do što više ljudi. Koji je ključ – ne znam. Trudimo se organski, sviramo stalno i objavljujemo novu muziku. Nedavno smo izbacili ploču i verujem da će uz rad muzika stići do ljudi. Ne znam formulu, ali radimo stalno.

Luka- Imali smo sreću da smo od početka bili povezani sa ljudima sa alternativne scene. Vasko Atanasovski nas je prvi poveo na turneju i tada smo mnogo naučili – kako funkcioniše taj organski put, gde se publika postepeno širi. Više verujemo u taj način nego u brzi uspeh preko radija.
Dina: Zanimljivo je da sam počela sa jednim roze EP-jem, “Doma”, ali su nas prvi podržali pankeri. I danas funkcionišemo dosta DIY. Danas smo videli citat Dejvida Birna: „Love and kindness are the most punk things you can do right now.“ To je filozofija koju pratimo. Možda je pank novi pop (smeh).

Koliko pratiš trendove, algoritme, društvene mreže?

Dina: Više idem drugim putem – radimo ono što osećamo. Plaši me koliko se sve brzo menja, čak i kao Gen Z ne snalazim se na TikToku. Verujem u živo i ljudsko, u koncerte.
Vidim da u publici ima različitih generacija i to mi je cilj. Ne idem na kvantitet, nego na kvalitet. Srećna sam kada vidim ljude koji zaista slušaju muziku, a ne zato što je trend.

Koji je bio trenutak kada je sve krenulo uzlazno, i koje je taj THE MOMENT tvoje dosadašnje karijere?

Dina: Setila sam se da smo u Beogradu, u Cetinjskoj, pre tri-četiri godine kružili i bila sam dva puta nominovana za nagradu Milana Mladenovića. To me je jako motivisalo. Da region želi da sluša ovu muziku. I tada smo počeli više da putujemo i sviramo.

Luka: Sve dolazi u pravo vreme. Prvi nastup na Kontakt festivalu bio je pre četiri godine, kao predgrupa Elementalu – stresan, ali važan. Kasnije smo opet svirali kao predgrupa, pa turneje, pa prošle godine pred Massive Attack u Skoplju. Sve ide polako i prirodno.

Kakva je scena u Makedoniji?

Dina: Bliska smo scena, svi se znamo, pratimo se. Postoji kolektiv „Gola Planina“, puno bendova, međusobno se podržavamo. Ljudi kažu da moja generacija donosi novi talas, nezavisni smo, radimo sami. I osećam veliku podršku starijih kolega, kao porodica.

Šta je zajedničko regionu, barem ono što vi vidite kad putujete?

Dina: Svi se žale. Svi imaju problem s novcem, naročito van EU. Ali možda nas to čini kreativnijima. Svi umetnici u regionu imaju iste probleme. Moraju da rade više poslova da bi preživeli. Ali to nas povezuje.

Luka: Zato smo hrabriji, nemamo šta da izgubimo. Infrastruktura je bolja u Hrvatskoj i Sloveniji, ali mislim da Makedonija ima najkreativnije bendove.

Dina: Kod nas je problem što nemamo prostore za sviranje. Sve moramo sami da organizujemo od tona do obezbeđenja.

Luka: Nedostaje prostor poput Kino Šiška iz Ljubljane, jedan organizovan kulturni centar.

Kako bi izgledao line up „Dina Jašari festivala“?

Bernays Propaganda, Foltin, Porto Morto, MARO, Kvartet Impulsi.

Za kraj, ovog leta nastupate na Surf festivalu?

Dina: Sviđa mi se kako se promoviše. Svirali smo u Rijeci kao zagrevanje. Radujemo se, nikad nismo svirali na Krku. Mislim da će biti sjajno, možda napišemo i novu pesmu tamo.