INTERVJU Hajden Čizholm: Ne marim za elitisički pogled na muziku, bitna je sama pesma

Da ne bude neke zabune, „Things Serbia did to me“ je ime šoua njegovog kvarteta, koji će prezentovati u petak, 27.10 u ponoć, na sceni Doma Omladine.

Rođen na Novom Zelandu, stekao je zvanje mastera saksofona na Muzičkoj akademiji u Kelnu, a nastavio je studije u Japanu i Indiji. Bio je asistent direktora Salzburger Festspiele (2008), umetnički direktor džez festivala u Solunu (2018), kao i deset godina vodio festival Plushmusic u Kelnu. Na festivalu u Mersu (Nemačka) bio je Improvizator u fokusu.

Po dolasku u Beograd 2016. godine pokrenuo je Dortjol Festival, a 2022. i BAM klub, jedno od mesta u Beogradu u kojem se već neko vreme mnogo priča. U njemu je ugostio brojne svetske džezere.

Ipak glavni razlog za razgovor sa njim, bio je njegov nastup na džez festivalu ove nedelje, ali dotakli smo se i života u Srbiji, ovdašnje muzike ali i samog kluba BAM.

Vaš šou se zove „Things Serbia did to me“, pa šta je Srbija to uradila vama, u kontekstu vaše muzike, ali i vašeg života?

Ovo je možda preobimno pitanje. Velika promena je bila preseliti se u Srbiju i biti izložen jednoj novoj kulturi. Promenu vidim malo kroz moje sinove, ali i muziku. Ovo je pitnaje o kom bi mogao i trebalo bi da vam pričam satima. Ukratko, to je jedno veoma bogato iskustvo. Ostvario sam neke od jako dubokih veza i konekcija sa mnogim dragim ljudima, i na neki čudan način, sve je delovalo kao da ovo mesto znam od ranije, i da mi je sve nekako poznato. Odmah sam poželeo da istražim što više mogu srpske muzike. Trubače, tradicionalnu, akapela, zaronio sam baš duboko. Možda je najlakše da na ovo pitanje odgovorim u formi muzike, i to ću uraditi na festivalu. Neke pesme koja sam čuo ovde sam presvirao, neke prearanžirao, a neke sam komponovao po uzoru na ovdašnju muziku.

Kad ne svirate na Džez festivalu, svirate u klubu Bam. Kako se on dogodio i kakvo iskustvo nosite iz svih tih svirki?

Ja sam pokrenuo taj klub sa svojim kumom. Živim na donjem Dorćolu (gde se i klub nalazi), svirao sam u jednoj maloj kafani, gde sam se zainteresovao prvenstveno za cigasnku muziku. Nakon toga, taj klub se organski desio. Reč o njemu se širila kao pečurke posle kiše. Istina je da sviram tamo, ali ja sam ipak muzičar koji je stalno na turneji i često sam na putu. Ipak, moj cilj sa ovim klubom da bude dobar zvuk i da muzičari budu budu srećni. I polako smo rasli, i rastemo, i on nam pruža jedno prelepo iskustvo.

Tražeći vašu muziku na internetu, nalećemo na snimke vas, na Jutujubu, kako svirate i pevate pesme Džeja Ramadanovskog, u vašem aranžmanu. Kako ste došli do njegove muzike?

Poprilično jednostavno. Prilikom prvog lockdowna, za vreme korone sam dosta vremena provodio u jednom malom lokalu u kraju, koji je bio i dobar način za učenje srpskog jezika. Sa prijateljima sa kojima sam se tu družio, otkrio sam Džeja, jer su ga i oni voleli. I onda iz potrebe da učinim moje prijatelje srećnim u tako mračnim vremenima, naučio sam i reči i muziku. Sa druge strane, nakon toga imao sam situaciju da mi je neko blizak preminuo, i bio sam zamoljen da odsviram i otpevam pesmu „Nedelja“ na sahrani.  To je običaj koji mi u našoj kulturi nemamo. Iako mi je bilo jako teško, uradio sam to, i to je bila neka vrsta mog vatrenog krštenja. Možda zbog toga, ova pesma ali i neke druge njegove su mi postale jako bliske.

Muzika koju je Džej stvarao često ume da bude odbačena od strane elitističke publike, koje u džezu dosta ima, kao nekvalitetna muzika koja nema neku vrednost. Da li su i do vas stigle takve priče, takvi stavovi i koji su vaši pogledi na to?

Sada sa malim poznavanjem ovdašnje istorije, mogu da razumem odakle ti stavovi dolaze. Kao što rekoh, te pesme sam naučio iz svoje lične potrebe. Ja kao radoznala osoba, skupljam pesme gde god da odem. Uglavnom ne razmišjam odakle ta pesma dolazi, iz koje klase ili staleža. Već sam vam objasnio kako sam došao do njih, samo sam ih preuzeo i naučio. U globalu, moje poreklo je polu škotsko, polu irsko. Mi u Škotskoj imamo nasleđe muzike gajdi, i ona se deli na višu i nižu, i gde god da odete naletećete u svetu na taj „eltisitički“ pogled na muziku. Nikad nisam mario za to. Bitna je muzika sama i da li me pogodi ili ne. Ako se desi da da, onda ću pokušati da je uzmem i transformišem na moj način. To sam uradio sa ovim pesmama, pretvorio sam ih u džez balade sa sporijim tempom.

Kako generalno dolazi lokalna muzika do vas,  i šta je ono što vas prvo zaintrigira? Ritam, melodija ili nešto treće

Prvi korak i utisak je bitan. Nešto što ne mogu da prenesem rečima. Možde melodije trubačkih orkestara, možda to što se nalazite u sredini mnogih uticaja, pa nikad ne znate odakle je tačno šta došlo. Da li iz nekog dela otomasnke imperije, da li dirketno iz Turske. Ta sredina u uticajima mi je omiljena stvar u muzici, ne samo nužno kod vas. Gde neki elementi za koje ne znate odakle su stigli, tu se nađu.

Šta još sem džeza slušate? Šta vas sve inspiriše, šta upijate i usvajate onda u svoj zvuk?

Ja sam kao sunđer, prikupljam sve što mi dođe, i što čujem. Pošto puno putujem, tu je razna etno muzika. Saksofon je instrument sa kojim je nebo granica, i svašta možete da uradite sa njim i odsvirate. Od Afrike do Srbije, i sve između. Na Novom Zelandu dok sam odrastao, u kući je bilo dosta škotske muzik, ali i diksilenda i regea. Kad sam postao punoletan i krenuo da putujem po svetu , taj spektar se samo širio i širio.

Šta bi preporučili onima koji bi se kao vi jednom odlučili da dođu da žive u Beograd?

Jedna od najboljih stvari na koju se posebna pažna posvećuje ovde je gostoprimstvo. Ako dođete ovde, upoznaćete neke sjajne ljude koji će vas povesti dalje kroz put po Srbiji i tek tad vas očekuju divne stvari.

A na šta se žalite nekome ko živi ovde? Šta vam sve smeta u svakodnevnom životu Beograda?

Ovo je poprilično kompleksno pitanje. Samo da kažem da sam ja više tip za mali grad i malu sredinu, a da u velikim gradovima živim iz moranja. Tako da nije do Beograda, već do bilo kog veliko grada u kom ne volim stres, saobraćaj i slično. Pošto sam već čovek za manje sredine i prirodu, često odlazim na Divčibare i Kosjerić jer više liči na mesto odakle dolazim. Srećniji sam kad sam na planini i u prirodi. Tako da ništa specijalno vezano za Beograd me  ne nervira koliko je to isto i sa drugim velikim gradovima,

Šta preporučujete na Beogradskom Džez Festivlau?

Sad kad sam bacio pogled na program, vidim da je tu Adam Pjerončik, poljski saksofonsita, stvarno je sjajan, i veoma se radujem njegovom nastupu, koji će uraditi sa Lešek Moždžerom, ali siguran sam da će svako naći nešto za sebe na ovogodisnjem festivalu