Irfan Mensur Foto: Miroslav DragojevićIrfan Mensur, dramski prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta, seća se da je prvu važniju ulogu igrao upravo sa Marijom Crnobori, jednom od največih glumica, zatim i u nekoliko drugih predstava, a bio joj je partner i u poslednjoj predstavi sa kojom je ona završila karijeru.
Komentarišući napad radikala na nju i na Oliveru Marković, Irfan Mensur kaže za Danas:
– Sa Marijom Crnobori sam zajedno bio na sceni poslednji put u drami Sema Šeparda „Pokopano dete“, koju je u JDP na poziv Jovana Ćirilova 1981. režirao američki reditelj Edvard Hejstings. To je bila velika podela, sa Marijom Crnobori, Ljubom Tadićem, Mišom Janketićem.., i ona se ovom predstavom oprostila od pozorišta.
I prvu veliku ulogu ostvario sam sa Marijom, tako što sam „uskočio“ umesto Tanasija Uzunovića koji je otišao na snimanje filma. To je bila je „Ledi Vitenbird“ Bernarda Šoa, ona je u ovoj predstavi igrala naslovnu ulogu, a ja glavnu mušku.
Predivna je bila Marija Crnobori, veličanstvena i kao umetnica i kao čovek, plemenita, uzvišena, gospodskog vaspitanja, i kao i sve ljudske veličine, vrlo skromna – seća se Irfan Mensur.
– Marija mi je otkrila šta znači moje ime, i taj „poklon“ mi je donela u pozorište. Volela je time da se bavi, istraživala je, i takav „poklon“ je napravila skoro svim kolegama u JDP. Irfan, po njenom otkriću znači Znanje, a saznala je i da u Siriji postoji jedan časopis koji se zove Irfan.
Mensur znači Pobedilac sa božjom pomoću, i otkrila mi je da je car Mensur bio osnivač grada Bagdada. Sve je to Marija ispisala svojom rukom, kad mi je donela rekla je da je tražila i tražila, i da je uspela da pronađa i značenje mog imena i prezimena.
O napadu na Mariju Crnobori koji je toliko degutantan i besprizoran, ne može da govori.
– Pokušaću to „duhovito“ da opišem, iako u ovako mračno i strašno vreme nema mesta duhovitosti. Zapravo, pokušaću da upozorim javnost: čudi me da se ti režimski napadači nisu setili da i o Raheli Ferari „otkriju“ iste stvari kao i o Mariji Crnobori i Oliveri Marković, i da i njoj, koja se u Beogradu krila od gestapoa tokom celog rata, nisu očas napisali novu „biografiju“, pošto je sada sve postalo moguće – ističe Irfan Mensur.
Pre nekoliko dana, podsećanja radi, ovdašnja kulturna javnost, ali i šira, regionalna (sudeći po komentarima na društvenim mrežama), šokirana je beskrupuloznom prostotom i konstruisanim manipulacijama kojima se na TV Informer poslužio Vojislav Šešelj.
Kako je Danas već objavio, radikalski vođa, sve više uposlen kao promoter vlasti, govorio je o pokojnim dramskim prvakinjama čija je umetnost glume ušla u jugoslovenske i srpske pozorišne antologije.
„Majka „blokadera“ Gorana Markovića, Olivera Marković, bila je švalerka gestapovskih oficira“, a posle rata reditelj „Bojan Stupica je te glumice, među kojima su i one nesrpske, koje su se švalerisale sa oficirima vermahta, SS oficirima, oslobodio krivične odgovornosti, i tako je i Mariju Crnobori doveo u Jugoslovensko dramsko pozorište“.
I mada, naravno, ni jedna izjava optuženog ratnog zločinca apsolutno nije dostojna komentara, i da je bilo kakav „dijalog“ sa nekim čije bi prisustvo na javnoj sceni i u medijima odavno bilo zabaranjeno da smo normalna država, otvaraju se pitanja gde su zakoni, i da li ćemo kao pojedinci i kao društvo da dozvoilimo da se ovakvim napadima targetiraju i porodice onih koji su kritičari režima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
