Izložba “Oblici hibridnosti“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu: Izložene skulpture umetnica Adriane Popović i Aleksandre Kokotović

Izložba objedinjuje skulpture dveju autorki različitih generacija i senzibiliteta, gradeći dijalog kroz slojevite pojmove hibridnosti. Sam naslov izložbe upućuje na višestruke ravni prožimanja: između umetničkih poetika, između oblika i materijala, između referenci koje se kreću od istorije umetnosti do geopolitike i naučne fantastike, ali i između same materijalnosti dela i njihove unutrašnje, gotovo metafizičke dimenzije.

Uprkos izraženoj fizičkoj prisutnosti, radovi otvaraju prostor introspekcije, usmeravajući posmatrača ka unutrašnjim pejzažima ljudske duše.

U prepunoj galeriji, izložbu je svečano otvorila ambasadorka Republike Srbije u Francuskoj, gospođa Ana Hrustanović. Događaju su prisustvovali brojni francuski umetnici i predstavnici kulturnog života, kao i umetnici i ljubitelji umetnosti iz regiona koji žive i rade u Parizu, čime je otvorenje dobilo izrazito međunarodni i reprezentativni karakter.

Monumentalni rad Aleksandre Kokotović „Koreni svetlosti“, može se čitati kao skulpturalna meditacija o nevidljivim strukturama koje podržavaju ljudsko postojanje. Oblikovana u metalu – materijalu tradicionalno vezanom za težinu, otpor i trajnost – ova forma nadilazi sopstvenu prirodu, prizivajući ideje rasta, propustljivosti i uzdizanja. Koreni u ovom delu ne uranjaju u tamu; naprotiv, oni se uzdižu, granaju i transformišu u provodnike svetlosti, sugerišući obrt prirodnog poretka i redefinisanje samog pojma porekla.

Svetlost se ovde ne pojavljuje tek kao vizuelni efekat, već kao snažna metafora znanja, sećanja i unutrašnjeg buđenja. Koreni postaju nosioci nevidljivih energija, oblikujući prostor u kojem prošlost ne sputava, već aktivno učestvuje u procesu transformacije. Kroz tenziju između čvrstine materijala i eteričnosti svetlosti, skulptura artikuliše jasnu filozofsku misao: ono što nas utemeljuje nije samo materija ili istorija, već trajna sposobnost prevazilaženja.

„Koreni svetlosti“ pozivaju posmatrača na preispitivanje samog početka rasta – ne u tami, već u tihoj, postojanoj svetlosti koja postoji u svakom biću.

U nastavku izložbe, Adriana Popović predstavlja skulpture koje istražuju kompleksne odnose između tela, identiteta i unutrašnjih transformacija. Njeni radovi spajaju figuraciju sa organskim i fantastičnim elementima, gradeći forme u kojima se ljudsko telo prepliće sa strukturama koje podsećaju na arhitekturu, prirodu i unutrašnje psihološke pejzaže.

Ženska figura u njenim skulpturama nije zatvorena ni konačna, ona je otvorena, slojevita i u stalnom procesu preobražaja. Kroz snažan, ali suptilan spoj klasične forme i savremenog izraza, umetnica oblikuje dela koja istovremeno deluju i intimno i univerzalno.

Izložba ostaje otvorena do 8. maja 2026. godine.