Nacionalni muzej Tisen Bornemisa poznat je po atraktivnim i dobrim izložbama koje ponekad prođu ispod radara. To se dogodilo sa postavkom „Pisma umetnika“ iz kolekcije An Mari Špringer. Postavka je otvorena do 25. septembra. Tisen prvi put u Španiji predstavlja izbor pisma i razglednice koje su napisali slikari kao što su: Delakroa, Mane, Dega, Mone, Sezane, Van Gog, Gogen, Matis, Huan Gris, Frida Kalo ili Lusijan Frojd, koja pripadaju privatnoj kolekciji An-Mari Špringer.
Reč je o zanimljivom izboru privatnih pisama i razglednica, u kojima umetnici iznose najtananija lična osećanja svoje duše: od ljubavnih jada i osećanja do ideja koja će iznedriti neka od njihovih najznačajnijih dela.
Tu su i didaskalije, beleške, slike, crteži.
Evo nekoliko zanimljivih primera.
„Pitate me gde je sreća na ovom svetu. Posle mnogih iskustava, došao sam do uverenja da se nalazi samo u zadovoljstvu samim sobom. (…) “ zapisao je Ežen Delakroa u pismu Žozefin de Forže, koje napisano 16. avgusta 1855. godine.
Kamil Pisaro Polu Gogenu, u maju 1885. piše ovo:
“Na vašoj slici, pogled na crkvu u Ruanu pod sivim nebom veoma je lep, iako mu nedostaje dašak života. Zeleni tonovi nisu onoliko svetli koliko bi trebalo da budu”.
Umetnici su oduvek bili bez para, ali, kad do njih stignu, imaju velike planove.
O tome govori Pol Gogen u pismu Vilijamu Molardu, u aprilu 1894. godine: “Kad budem imao neke pare u džepu, ponovo ću otploviti za Okeaniju (…) Uzdrži se od komentara, što je beskorisno: ništa me neće sprečiti da odem, i otišći ću zauvek. Kakav blesav ovaj život, evropski.”
Zanimljivo je reći da je An-Mari Špringer ljubavna pisma počela da skuplja 1994. godine, posle rođenje ćerke.
Trenutno je u njenoj kolekciji više od dve hiljade pisama.
Najstarije pismo datira iz XV veka, a jedno od poslednjih je iz 1970-ih.
An Mari je prvo počela da zanima ljubavno-sentimentalna prepiska umetnika, da bi se s vremenom proširila na prijateljsku i poslovnu.
Tako se u pismmima mogu čitati promišljanja o istoriji, književnosti, pozorištu, muzici i umetnosti uopšte.
Pismo koje je privuklo pažnju javnosti je ono koji je potpisao mladi Napoleon Bonaparta svojoj ženi Žozefini.
Mnogo je pisama u kojima umetnici izražavaju osećanja, ideje ili iskustva oko isceliteljske moći umetnosti.
U avgustu 1850. Delakroa piše svom prijatelju Šarlu Solijeru iz banjskog lečilišta Bad Ems, govoreći o efektu podmlađivanja koje izaziva posmatranje Rubensovog dela u Belgiji.
Izložena prepiska je ona sa partnerima, prijateljima, likovnim kritičarima ili između samih slikara.
Deo posvećen impresionistima jedan je od najkompletnijih i predstavlja intimno putovanje kroz istoriju ovog umetničkog pokreta.
Među tim pismima je i ono Eduara Manea Klodu Moneu s kraja 1879, posle smrti njegove prve žene, Kamil, uz reči ohrabrenja i želje da mu pomogne oko prodaje njegovih dela; ili pismo koje potpisuje dramaturg i kritičar Oktav Mirbo, takođe Moneu, predlažući neke izlete na mesta koja su ga inspirisala i podsetila na njegovu strast prema snegu kako bi ga ohrabrio da nastavi da stvara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
