Foto: Marko ErcegovićRetrospektivna izložba Zorana Naskovskog “Javne tajne” otvorena je krajem nedelje u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a može se pogledati do 17. marta u Novom Sadu.
Na otvaranju su se prisutnima obratili Branislava Sekulić, direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Gordana Nikolić i Una Popović, kustoskinje izložbe, i umetnik Zoran Naskovski.
“Nakon predstavljanja publici u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, od večeras i u našem Muzeju imamo priliku da predstavimo retrospektivnu izložbu Zorana Naskovskog “Javne tajne”, koja po rečima samog umetnika predstavlja umetnost zasnovanu na istraživanjima, koja preispituje mnoge istine i neistine. Suvereno i sa prividnom lakoćom, decenijama unazad Zoran Naskovski se kreće kroz umetničke medije, upravljajući kontekstima i institucionalnim okvirima, svejedno da li te okvire prevazilazi ili ih dovodi u pitanje. Večeras u Novom Sadu imamo priliku da pogledamo njegove ključne radove i predstavimo izložbenu postavku u drugačijem formatu, ali podjednako impresivnom”, kazala je Branislava Sekulić u svom uvodnom obraćanju.
Gordana Nikolić se prisutnima obratila rečima: “Naslov izložbe je naš pokušaj da, kroz jednu sintagmu, damo značaj temi kojom se veliki broj radova Naskovskog bavi – a to je angažovano mišljenje prema medijima i informacijama koji u doba globalizacije i umrežavanja postaju značajan faktor u kreiranju naše stvarnosti, često izmanipulisane različitim medijskim taktikama i alatima, iz čega je i nastao termin post-truth da označi političku kulturu u kojoj „činjenice“ prosto nisu više relevantne. Prema tome, javne tajne su zapravo one društveno važne informacije za koje negde znamo da ne smemo da ih znamo. Te informacije često kruže u medijima u obliku koji nam nije sasvim jasan ili je politički izmanipulisan ili se ponekad otkrivaju kao informacijski leaking aktivista koji hakuju sisteme”.
Una Popović je u svom obraćanju naglasila: “Ovde ćemo videti na neki način drugačiju postavku od one u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, što i prostori uslovljavaju. Ove izložbe nas uče načinu na koji savremena umetnost može da bude postavljena. Prostor muzeja u Beogradu je uslovio da tu bude više instalacija, dok ovde imamo veći galerijski prostor, koji dozvoljava interpretaciju i vrlo dobru realizaciju video projekcija”.
Zoran Naskovski je na otvaranju izjavio: “Izuzetan napor je uložen da se realizuje ova izložba, u Beogradu i u Novom Sadu. Ona je rezultirala postavkama koje na najbolji način reprezentuju šta je savremena umetnost. Postavke izložbi su realizovane nelinearno, što je vrlo važno, i uključuju širok spektar različitih radova. Formiraju se i različite veze, od onih koje preispituju i sam kontekst institucija Muzeja savremene umetnosti i ukazuju na kolektivne traume kada je savremena umetnost u pitanju, do postavki radova koji imaju visok nivo interaktivnosti”.
Izložba “Javne tajne” predstavlja predstavlja višedecenijski umetnički opus Zorana Naskovskog, jednog od najistaknutijih umetnika iz Srbije i jednog od najznačajnijih predstavnika nezavisne umetničke scene devedesetih godina, koji je aktivan više od tri decenije u kontinuitetu u polju savremene umetnosti. Kustoskinje izložbe su Gordana Nikolić i Una Popović.
Postavka izložbe u Novom Sadu predstavlja izbor ikoničkih radova kao što su Smrt u Dalasu, War Frames, L’Origine du monde, Mandala i krst i drugi i, u odnosu na postavku u MSUB, proširuje izbor novim radovima, dokumentima i artefaktima u interakciji s novim prostorom i kontekstualno drugačije osmišljenim celinama.
Umetničku praksu Naskovskog karakteriše angažovan način mišljenja koji je povezan sa sofisticiranom upotrebom medija, utemeljenom u avangardnim i konceptualnim umetničkim praksama, u medijskom rasponu od slikarstva, videa, filma, instalacije, performansa, fotografije, zvuka do digitalnih umetničkih praksi i veštačke inteligencije. Radovima zasnovanim na medijskoj transformativnosti, Naskovski preispituje kontroverzne društvene procese koji impliciraju političko i ekonomsko nasilje, medijsku manipulaciju slika i informacija, kao i poništavanje kritičkog potencijala i etičkih funkcija javnih institucija. Izložbene postavke u MSUV i MSUB, koje karakteriše nelinearost svojstvena savremenoj umetnosti, formiraju smisaone celine, često interaktivne, uvodeći posmatrača u aktivan odnos prema društvenom i političkom kontekstu, kao i prema neizvesnosti ubrzanog informacijskog i tehnološkog razvoja.
Biografija:
Zoran Naskovski (1960) magistarske studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Njegovi radovi predstavljeni su u okviru ključnih izložbi i umetničkih događanja devedesetih godina, među kojima su: izložba Ubistvo Centra za savremenu umetnost Beograd 1997. godine, izložba Focus Belgrad 1998. (ifa Galerija, Berlin), izložba After the Wall. Art and Culture in Post-Communist Europe u Muzeju moderne umetnosti u Stokholmu 1999/2000. godine, zatim u Ludvig Muzeju savremene umetnosti, Budimpešta, 2000. godine i u Muzeju savremene umetnosti – Hamburger Bahnhof u Berlinu 2000/2001. godine, kao i na internacionalnim izložbama nekih od najznačajnijih muzeja i institucija: Muzej Vitni u Njujorku, Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu, Umetnički muzej Berkli i Pacifički filmski arhiv u Berkliju, Veksner centar za umetnost u Ohaju, Tejt muzej u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Hamburger Bahnhof u Berlinu, Fridericianum muzej u Kaselu, Kunsthale Vien u Beču, MACRO muzej u Rimu, Ludvig muzej u Budimpešti itd. Naskovski je učestvovao na centralnoj izložbi 52. Bijenala u Veneciji Think with the Senses – Feel with the Mind. Art in the present Tense. 2007. godine u selekciji kustosa Roberta Stora. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima su nagrade: Memorijala Nadežda Petrović u Čačku (1996), godišnje izložbe Centra za savremenu umetnost Beograd (1997), 44. Oktobarskog salona (2003), 47. Oktobarskog salona (2006), kao i Politikine nagrade za najbolju izložbu u 2020. godini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
