Javne nabavke za pisce i glumce

Prema rečima Tamare Vučković, v. d. direktorke Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je zajedno sa Srpskim narodnim pozorištem, Ateljeom 212 i BDP pokrenulo ovu inicijativu, godinama unazad se usvajaju zakoni koji ne prate praksu rada ustanova kulture, što dovodi do problema njihovog funkcionisanja.

– Ovaj zakon zahteva da se godinu dana unapred predvidi koliko će svaka nova predstava koštati – koliko će biti potrebno glumaca, materijala za kostime ii scenografiju… što je apsurdno. Pozorište ne funkcioniše na takav način, a predstave su umetnička dela čije se razvijanje ne može tako predvideti – kazala je Vučkovićeva, dodavši da pozorišta ne mogu ni da planiraju koliko će premijera imati u sezoni, budući da novac iz budžeta ne stiže redovno i nikada se ne zna o kolikim sredstvima je reč.

Direktor Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević objasnio je da njihova inicijativa nije nastala uoči primene Zakona, nego da već duže vreme pokušavaju da pismima, upozorenjima i konkretnim amandmanima skrenu pažnju na probleme ovog zakona. On je istakao da nadležne institucije nisu imale sluha za njihov problem koji nije nastao danas. Milosavljević je dodao da nije problem samo u planiranju, već da ovaj zakon predviđa angažovanje pisaca ili reditelja raspisivanjem oglasa, što je apsurdno i nezamislivo za nastanak pozorišne predstave.

– Takođe, primenom Zakona o javnim nabavkama bilo bi neophodno da se zaposle novi ljudi u administraciji kako bi se primenjivali svi propisi. To je neprihvatljivo, budući da u vremenu krize mi ne možemo da zaposlimo glumce i baletske igrače koji su već angažovani u našem pozorištu i koje plaćamo iz sopstvenih prihoda – rekao je Milosavljević, dodavši da bi pozorište od produkcije novih predstava moralo da izdvoji novac za oglase, što je takođe samo dodatni trošak.

Direktor Narodnog pozorišta Užica i direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala Zoran Stamatović kazao je da Zakon o javnim nabavkama tretira pozorišta kao građevinska preduzeća i moderne ekonomske sisteme. On je istakao da primenom ovog zakona svaki direktor pozorišta može da blokira rad nekog festivala u slučaju da se žali jer njihova predstava nije ušla u selekciju.

– Zbog brojnih neprimenljivih zakona, sva pozorišta danas funkcionišu ilegalno. Ako bi došla inspekcija, sve naše teatarske kuće bi bile zatvorene. Mi samo hoćemo da izađemo iz ilegale, i da radimo po zakonu – kazao je Stamatović.

Inicijativu su pored pomenutih podržali i Narodno pozorište iz Beograda, Narodno pozorište iz Niša, Zvezdara teatar, Pozorište „Duško Radović“, Pozorište lutaka „Pinokio“, Ustanova kulture „Vuk Karadžić“, Pozorište „Boško Buha“, Pozorište DADOV, Novosadsko pozorište ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ, Narodno pozorište „Toša Jovanović“ Zrenjanin, Šabačko pozorište, Knjaževačko-srpski teatar iz Kragujevca…