EPA/MORELL– Kao svi veliki pesnici i Džim Morison je imao proročansku crtu. U sebi je nostio bunt, želju za slobodom i spremnost da se za slobodu bori. Zato je toliko ratovao sa establišmentom, vlastima, najčešće oličenim u policiji koja je upadala na njegove koncerte.
Otpor autoritetima je univerzalno nasleđe mladosti, a Morisonov stih „They got the guns, well, but we got the numbers“ (oni imaju oružje, al nas je više, pesma „Five to One“) predstavlja ideju o tom otporu kao nečemu što je naša dužnost u svakom vremenu koje ne doživljavamo kao pravedno – kazao je Zoran Paunović, prevodilac knjige „Dorsi“ autora Grejla Markusa i urednik edicije Klepsidra u okviru koje je objavljeno ovo delo.
Konferencija na kojoj je predstavljena knjiga održana je juče u Izdavačkoj kući Clio.
Paunović je primetio da je teško naći nekoga, čak i iz mlađih generacija, ko pripada urbanoj kulturi, a da nije čuo za grupu The Doors.
– Morison, kao pesnik, neko je čije delo i dalje traži preispitivanja, nova čitanja i razumevanja, delom zbog toga što su se ocene njegovog stvaralaštva kretale u ekstremima – jedni su ga nekritički proglašavali za najvećeg američkog pesnika, drugi su mu jednako nekritički negirali svaku vrednost i tvrdili da nije pesnik, već da je postao popularan zahvaljujući svojoj pojavi, pevajući svoje ne toliko lako razumljive stihove – podsetio je Paunović.
On je zapazio da Morison mnogo toga duguje francuskim pesnicima, a tu je najpre Artur Rembo – učitelj mnogih pesnika-rokera 20. veka kao što su Peti Smit, koja se zaklinjala u njega, Bob Dilan (u jednom periodu stvaralaštva), Lenard Koen i drugi. Uticaj je izvršio i Vilijam Blejk, kome grupa The Doors na izvestan način duguje ime, tačnije, Blejkovom stihu o vratima percepcije koja treba pročistiti da bismo bili u stanju da sagledamo večnost iza njih.
– Morison se svih tih nekoliko burnih, dramatičnih godina svoje karijere bavio nastojanjima da otvori ta vrata percepcije, ne samo za sebe, nego i za druge. Nekada je to činio i nasilno, ponekad glavom udarao u njih pokušavajući da ih otvori, a često je ta glava bila prepuna alkohola ili nekih drugih supstanci… Ta vrsta autodestruktivnosti nije ni mogla da se okonča drugačije nego naglo, sa do kraja nerazjašnjenom smrću u Parizu, 1971. godine, kojom se bave mnogi njegovi biografi. Grejl Markus to ne čini. Njega senzacionalistički deo priče o Morisonu ni malo ne zanima. Markusa Morison zanima kao mitski lik rok muzike, a grupa The Doors kao grupa koja zauzima jedinstveno mesto u istoriji muzike – konstatovao je Paunović i dodao da Markusa intrigira tajna grupe The Doors u onom čisto umetničkom smislu.
On pojašnjava da Markus piše bez imalo ideopoklonstva, subjektivno, izoštrenim kritičkim stavom, a da poverenje dolazi i iz nenametljivog autorovog znanja.
– Ovo je jedna osobena istorija grupe, a istovremeno i povest jednog vremena – najuzbudljivijeg perioda u novijoj američkoj istoriji, bar kada je kultura u pitanju. Markus piše vrcavo, asocijatinvno, ne usteže se od digresija koje nailaze na neslućene puteve. Vratolomnim misaonim i stilskim akrobacijama pronalazi različite aspekte kulture i perioda o kome piše, pokazujući koliko je grupa The Doors istovremeno grupa svog vremena, a u isti mah i grupa koja pripada večnosti. Zaseban i neponovljiv umetnički poduhvat, dramatičan, uzbudljiv i u velikoj meri tragičan i baš zato dragoceniji, jer je neponovljiv – zapazio je Paunović.
Inače, on je istakao i to da ova knjiga može biti najdragocenija onima koji znaju sve ili misle da znaju sve o grupi zato što se ni malo ne bavi ponavljanjem poznatih činjenica, već pokušava da osvetili suštinske trenutke posotojanja benda, podsećajući na neke koncerte koji ranije nisu zableleženi, a kojima je sam autor prisustvovao u vreme kada je bio mlad.
Markus govori o svojim živim i upečatljivim usomenama na njih, dok stranice takođe posvećuje i analizi pesama i njihovim izvođenjima na određenim svirkama kojih se seća.
– Oni koji vole Dorse uživaće u Markusovim kritičkim viđenjima pesama i velikim trenucima iz rok muzike šezdesetih, koje osvetljava iz svog posebnog, ličnog ugla – ugla velikog znalca, ljubitelja i poštovaoca.
Onima koji su grupu The Doors apsolvirali, ova knjiga će otkriti nove dubine – ukazuje Paunović.
O prevodu
Zoran Hamović, glavni urednik Izdavačke kuće Clio, istakao je da je Paunović dao izuzetan doprinos čitljivosti knjige.
– U prevodu se često izgubi najvažniji sloj, koji svi volimo kada čitamo dobru literaturu, a to je jezičko poigravanje. Zahvaljujući Paunoviću knjiga je dobila puni sjaj, kao da je pisana na srpskom – istakao je Hamović.
Podnaslov „Pet opakih godina muzike za ceo život“, prema njegovim rečima, ukazuje više na onoga ko se ovom temom bavio, a to je Grejl Markus, izuzetno poznat i kao muzički kritičar i istoričar kulture, koji je sa dozom izuzetne lucidnosti uspeo da nam ponudi čitanje onih fenomena koji su, posebno za mlađu generaciju, od velikog značaja, jer nije reči samo o razumevanju konteskta, već i o umetničkom doprinosu.
O autoru
Grejl Markus je američki pisac, muzički novinar i ekspert za američku pop-rok kulturu.
Nekadašnji je kritičar i kolumnista kultnih magazina poput Rolling Stone, Creem, The Village Voice i Artforum.
Poznat je po jedinstvenom, u biti esejističkom stilu i osobenom pristupu rok muzici koju sagledava u širem kulturološkom kontekstu.
Napisao je knjige posvećene rokenrolu (Istorija rokenrola u 10 pesma – The History of Rock’n’Roll in ten songs) i njegovim najzvučnijim predstavnicima, kao što su Bob Dilan (Bob Dylan by Greil Marcus) i Elvis Prisli (Dead Elvis).
Njegov „Tajanstveni voz“ (Mystery Train) našao se, kao jedina knjiga posvećena američkoj muzici, na listi 100 najboljih nefikcionalnih ostvarenja magazina Tajm.
Jedan je od urednika Nove književne istorije Amerike, koju objavljuje Univerzitet Harvard.
Od 2000. godine predaje na Prinstonu, Berkliju, u Minesoti, kao i u Novoj školi u Njujorku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
