Užice je bilo centar savremene regionalne književnosti pet dana. Neusiljeno i bez velike medijske pažnje, družili su se pisci, srednjoškolci i Užičani, raspravljali o književnosti, njenim estetskim i etičkim dometima.
Različiti po svojim poetikama, formama i temama, zajedničku nit u stvaralaštvu učesnika regionalnih susreta književnika Na pola puta moguće je pronaći u njihovoj nameri da književnost učine zanimljivom, da je predstave zanimljivo, progovore o temama o kojima se ćuti, da podstaknu dobrotu, radoznalost i komunikaciju. I književnici i publika, koji su već označeni kao poseban i pomalo subverzivan fenomen – „napolaputaši“ iz Užičke književne republike, tumačili su svet u sebi i oko sebe, dokazujući istinu u rečenici književnice Ildiko Lovaš iz Subotice da „život nije ili ili, nego i i“.
Nazvan simbolično Na pola puta, jer se Užice nalazi na istoj udaljenosti od Beograda i Sarajeva, ovogodišnji festival od 7. do 11. aprila ugostio je pisce iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i prvi put iz Slovenije. Posebnost tih susreta je u tome tome što pisci drže redovne časove književnosti užičkim gimnazijalcima, a uveče na Maloj sceni Narodnog pozorišta, pred širom publikom, čitaju svoja dela i razgovaraju sa Užičanima.
Robert Perišić iz Zagreba, jedan od najprevođenijih savremenih hrvatskih književnika, čiji je roman „Naš čovjek na terenu“ preveden na devet jezika, autor nekoliko zbirki poezije, scenarista i dramski pisac, govorio je o Karverovim pričama, a tokom javnog čitanja priredio pravo književno bluz veče čitajući svoje priče „Strangers in The Night“, „Kome zvono zvoni“ iz zbirke „Užas i veliki troškovi“. On kaže da mu je zanimljiva ideja da pisci dolaze u školu, učenicima drže predavanja i razgovaraju o književnosti, a da uveče javno nastupaju pred publikom.
– Takvih festivala nema, odnosno ja nisam bio na takvim festivalima. Užički festival ima edukativnu i umetničku dimenziju, a srednjoškolci su angažovani u njegovoj pripremi i osetio sam tu dobru energiju. Uveren sam da to ima smisla, jer takav program daje smisao nastavi književnosti – kaže za Danas Perišić.
Književnica iz Subotice Ildiko Lovaš priznaje da retko učestvuje na festivalima, ali da je došla u Užice, nakon što ju je Dejan Ilić, urednik Fabrike knjiga, koji je takođe bio učesnik ovogodišnjeg festivala, pre nekoliko godina upoznao sa Ružicom Marjanović, profesorkom književnosti u užičkoj gimnaziji, koja je, zajedno sa Nenadom Veličkovićem, književnikom iz Sarajeva, osnovala užičke književne susrete.
– Atmosfera je opuštena, ali se poštuju estetski kriterijumi o književnosti i posebno mi prija što ima puno učenika, koji su vedri i koji čitaju. Festival je među pet najboljih u regionu, zbog pristupa književnosti – ocenila je Ildiko Lovaš, koja piše na mađarskom jeziku, a njeni romani „Španska nevesta“ i „Kamenčić“ prevedeni su na srpski, hrvatski, slovenački, italijanski, nemački i bugarski jezik. Ona je gimnazijalcima govorila o tome zbog čega piše, o temama koje je zaokupljaju, razlikama između romana i kratke priče.
Goran Vojnović, mladi pisac i reditelj iz Ljubljane, koji je popularnost stekao romanom i istoimenim filmom „Čefurji, raus“ („Južnjaci marš„), a koji je i autor romana „Jugoslavija, moja dežela“, prvi je slovenački pisac na festivalu i time mu je, kako kaže, „produžio put“.
– Ovde je fenomenalno, jer đake zanima literatura, puno čitaju i o tome razgovaraju – kazao je Vojnović, koji je održao predavanje o tome u kakvoj sredini odrastaju mladi.
Važnost festivala i posebnu atmosferu u kojoj se odvija prepoznao je i Damir Šabotić iz Sarajeva, autor zbirke priča „Zazivač meleka“, koja je 2007. godine nagrađena nagradom Naklade Zoro, kao i knjige „Nađi me“, kojom progovara o temi izbeglištva i odnosu prema izbeglicama. Sličnog stava je i dramska spisateljica Maja Pelević, koja ukazuje na to da bi „mediji trebalo više pažnje da obrate na jedan od najznačajnijih festivala u regionu“.
Podsetivši da je bilo neuspešnih pokušaja „prepisivanja“ užičkog festivala, ali da se takav koncept ne može, kako je rekao, prepisati kao recept, Predrag Lucić iz Splita, koji je stalni učesnik, smatra da je u prvom planu književnih okupljanja u Užicu komunikacija, posebno sa užičkim gimnazijalcima.
– Festivalima koji to prepisuju važniji su produkcija, „fensi-šmensi“
i drugo od onoga što je jedino važno, a što se u Užicu sa lakoćom postiže, komunikacija sa mladima. Festival u Užicu nema druge ciljeve, niti želju da franšizuje svoj koncept – ukazuje Lucić, koji je kao predavač bio izuzetan govoreći „O sirotom starom Bertlotu Brehtu“, a uveče je kazivao i pevao svoje urnebesne parodije o tajkunima, nacionalistima i političarima u Hrvatskoj i Srbiji.
Osim njih, gosti Užica bili su Nenad Veličković, strip-crtač Aleksandar Zograf, novinar iz Sarajeva Zoran Ćatić i Svetlana Lukić iz Peščanika. Iako najavljen, iz opravdanih razloga, nije došao Boris Dežulović, ali „nenajavljen“ je stigao Enes Kurtović, koji je na festivalu učestvovao pre četiri godine, i kazivao svoju poeziju.
Biblioteke
Kako će sledećeg aprila festival postati desetogodišnjak, to bi mogla da bude i prilika da se ostvari ideja direktora gimnazije Živojina Pavlovića da se u toj školi osnuje kutak sa stvaralaštvom svih dosadašnjih učesnika festivala. Postoji i predlog Nenada Veličkovića da se na sajtu festivala (http://www.napolaputa.net) formira i elektronska biblioteka autora koji su posetili tu manifestaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
