Ljubinka Bobić - voljena i osporavana, ali nezamenjiva 1Foto: Printskrin/Jutjub

Glumicu Ljubinku Bobić koja je umrla na današnji dan pre 43 godine mlađe generacije gotovo da ne znaju, što je usud glumca, izjavila je teatrolog Jelica Stevanović, objasnivši da čitav umetnički i životni opus traje samo u sećanju savremenika, a da je Ljubinkinih savremenika sve manje.

„Mladima ništa ne znači ako im majka ili deda pričaju kako je neko nekad glumio; draž i prokletstvo pozorišne umetnosti leže upravo u činjenici da je direktan doživljaj u trenutku – nezamenjiv i neophodan“, rekla je Jelica Stevanović za FoNet.

Ljubinka je, kako tvrdi Jelica Stevanović, živela svoje geslo – „Glumac mora da sagori na sceni. To postiže iz razvojne linije sukoba lika i publike. Ako se to ne dogodi glumac ostaje samo glumac, ali ne i umetnik“.

Ime Ljubinke Bobić, komičarke rodom iz Kruševca, prvakinje Narodnog pozorišta u Beogradu, najviše se vezuje za ulogu Živke ministarke iz Nušićevog komada Gospođa ministarka.

Pre nje, tu ulogu je igrala glumica Žanka Stokić, za koju je Nušić i pisao komad, a koja je pre dvadesetak godina proglašena glumicom veka.

„Ljubinka joj je po mnogo čemu bila slična, moglo bi se reći i naslednica“, istakla je Jelica Stevanović rekavši da je od prve pojave na sceni osvojila simpatije kritike i ljubav publike, a u ondašnjem malom Beogradu bila velika zvezda.

Prema rečima Jelice Stevanović, u više režijskih postavki, tokom 31 godine, tu ulogu, Ljubinka je odigrala više od 300 puta.

„Već onemoćala i bolesna, poslednji put je kostim Živke ministarke ponela 8. novembra 1978. godine, a kao i uvek, predstava je završena ovacijama publike koja nije slutila da je to oproštaj od voljene Ljubinke“, naglasila je Jelica Stevanović.

Ona je ispičala da postoji zapis o tome kako je Ljubinka Bobić za vreme Drugog svetskog rata odbila da igra ulogu Dorine u Molijerovom komadu Tartif, jer za to vreme njen narod robuje.

Ljubinka je tada, prema njenim rečima, zahvaljujući brzom jeziku kada su je pozvali na razgovor odgovorila jednom nemačkom oficiru – „Gospodine, kako da zasmejavam publiku kad je moj narod u ropstvu? Ja sam komičarka!“.

„Kasnije se uplašila zbog ovoga, ali je imala sreće, progledali su joj kroz prste“, kazala je Jelica Stevanović dodajući da je očigledno imala i način da preživi vreme okupacije bez pozorišne plate.

Kako je ocenila, koliko je starija glumica bila neprikosnovena u međuratnom periodu, toliko je mlađa bila teško zamenjiva u decenijama posle Drugog svetskog rata.

Da je Ljubinka bila velika zvezda tvrdi i pozorišni reditelj Nebojša Bradić ističući da je bila i pravi „selebriti“ svog vremena.

„Bila je voljena i osporavana, ali je ostala ‘božanstvena Boba'“, istakao je on.

Iako sa tek četiri razreda osnovne i dva razreda ženske radničke gimnazije dolazi u pozorište, ona je celog života predano učila – glumački zanat, pevanje, balet, strane jezike, sticala široko obrazovanje čitajući knjige i stručno na studijskim putovanjima u Nemačkoj, Italiji, Beču, Londonu, Parizu.

„Dok je slušate kako na sceni sočno psuje, ne zaboravite da je imala specijalizaciju u nemačkom teatru“, naglasio je on dodajući da je kao mlada glumica igrala i muške uloge.

Baš zbog toga što je bila poznata po neobično oštrom jeziku sočnog rečnika, većina priča koje se još pamte nisu za novine, tvrdi Jelica Stevanović, ali jednu, ipak, rado prepričava.

„Kao siromašni devojčurak, jednom je pozajmila od komšinice ekstravagantni šešir i krzneni okovratnik, fotografisala se i – pravo pred Milana Predića, tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta“, priča Jelica Stevanović.

Ljubinka se obratila upravniku – „Preporučio me gospodin Nušić. Hoću da budem glumica!“, na šta su se svi prisutni grohotom nasmejali, ali joj Predić ozbiljno odgovorio – „Gospođice, angažovani ste!“.

„Ubrzo je dobila ulogu Paučine u Šekspirovom Snu letnje noći i toliko zablistala da je već dva dana kasnije igrala zahtevnu ulogu Puka u istom komadu“, ispričala je Stevanović.

Bradić se seća da mu je Branislav Ciga Jerinić davno pričao kako su mladi glumci, posle prijema u beogradsko Narodno pozorište, morali da idu na audiciju kod „čuvene Bobe“.

„Sećam se Ljubinke Bobić kako u Klubu književnika sama sedi za stolom i puši svoju cigaretu u muštikli. Mislim da sam je tada poslednji put video”, rekao je Bradić.

Iako nema još mnogo onih koji su mogli da je vide na pozorišnoj sceni i o tome pričaju, Bradić ističe da nagrada sa njenim imenom čuva sećanje na Ljubinku Bobić.

„Radeći na komadu ‘Rođendan gospodina Nušića’ u Zvezdara teatru, uveo sam na scenu lik mlade Ljubinke Bobić. Ulogu su, u alternaciji, tumačile odlične mlade glumice Tamara Dragičević i Jovana Stojiljković“, kazao je reditelj.

Nagradu ‘Ljubinka Bobić’ Udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje svake druge godine glumici ili glumcu za ulogu koja mora biti tragalačka, inovativna i koja se može označiti kao sasvim nova smernica glumačkog izraza na polju komedije.

Od kada je ustanovljena 2005. godine do danas, tu nagradu su osvojili Jelisaveta Seka Sablić, Anita Mančić, Daniel Sič, Goran Jevtić, Olga Odanović, Miloš Đorđević i Nela Mihailović.

Ljubinkino ime nose i tri ulice – na Bežanijskoj kosi, u Jakovu i Lazarici u Kruševcu.