Maldini: Palata Albanija treba da dominira gradom, a ne reklamama

„Palata Albanija, kao kulturno dobro od velikog značaja, već godinama koristi fasadu ili krovne površine za postavljanje svetlećih reklama i bilborda. Odluke o tome često zavise od saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji propisuje uslove pod kojima se tehnički ne ugrožava sama konstrukcija i izgled objekta.“

Govoreći o posledicama postavljanja reklamnih panoa na Palatu Albanija, Maldini upozorava:
„Reklame narušavaju originalnu arhitekturu, estetiku i istorijski kontekst samog objekta, komercijalizacija prostora umanjuje svest o istorijskoj važnosti zgrade kod građana i turista, montaža teških konstrukcija i električnih instalacija može fizički oštetiti fasadu.“
Kada je reč o zakonskoj regulativi, on podseća da svaka intervencija na zaštićenom objektu zahteva odobrenje nadležnih institucija.

„Prema Zakonu o kulturnom nasleđu i Zakonu o kulturnim dobrima svaka izmena, intervencija ili postavljanje instalacija na zaštićenom objektu zahteva striktno odobrenje nadležne institucije. Vlasnik ili zakupac prostora ne može samoinicijativno da postavi bilo kakav pano ili svetleću reklamu. Prvi korak je podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o konzervatorskim uslovima koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Zavod propisuje tačne dimenzije, materijale i načine montiranja kako se ne bi oštetila fasada, narušila statika ili ugrozio vizuelni identitet samog istorijskog objekta.

Odluka o oglašavanju na teritoriji grada Beograda direktno definiše gde je i pod kojim uslovima dozvoljeno postavljanje sredstava za oglašavanje na otvorenim površinama i fasadama zgrada. Izričito je zabranjeno da oglasne poruke pokrivaju dekorativne elemente fasade, prozore, pilastere ili da na bilo koji način menjaju siluetu zgrade koja ima status spomenika kulture. Čak i ako sekretarijat Grada Beograda izda načelnu dozvolu za oglašavanje, ona pravno nije validna bez pismene saglasnosti nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika.“

Maldini podseća da Palata Albanija zauzima posebno mesto u istoriji srpske arhitekture i urbanog razvoja Beograda.

„Palata Albanija predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika srpske moderne arhitekture i sudbonosni korak u transformaciji Beograda iz orijentalne varoši u evropsku metropolu. Zgrada je planski postavljena na samom vrhu beogradskog grebena (na spoju Terazija, Kolarčeve i Knez Mihailove) kako bi služila kao dominantna vizuelna tačka i reper celog centra grada. Cela spoljašnjost zgrade je obložena pločama od specifičnog zelenkastog italijanskog mermera „ćipolino“. Ovaj kamen daje zgradi jedinstven, prelivajući ton koji reaguje na promenu dnevnog svetla. I upravo zbog toga kamena ova zgrada je postala dom za ugroženu i zaštićenu vrstu ptica – bele čiope.

Postavljanje savremenih reklama ne samo da fizički ugrožava i buši ovaj istorijski mermer „ćipolino“, ugrožava opstanak ptica, već potpuno poništava vizuelnu karakteristiku – da zgrada dominira prostorom svojom formom i teksturom, a ne napadnim komercijalnim porukama.“

Kao primer drugačijeg odnosa prema zaštiti kulturnog nasleđa, Maldini navodi Francusku.

„U Francuskoj, krovni Zakon o zaštiti životne sredine (Code de l’environnement) eksplicitno i potpuno zabranjuje bilo kakvo spoljno oglašavanje na objektima koji su klasifikovani kao spomenici kulture. Kazne za ilegalno postavljenu reklamu u Francuskoj iznose najmanje 1.500 evra po danu sve dok se reklama ne ukloni. Komunalne službe imaju ovlašćenje da skinu reklamu o trošku oglašavača bez dugotrajnih sudskih procesa.“

On podseća da i Srbija poslednjih godina pokušava da smanji vizuelno zagađenje u gradovima.

„Nakon izmena Zakona o planiranju i izgradnji, u Srbiji je, na primer, uvedena apsolutna zabrana vidljivosti spoljnih jedinica klima-uređaja sa ulice na zgradama. Vlasnici čak i privatnih stanova u zonama pod zaštitom (poput Knez Mihailove, Terazija ili okoline Palate Albanija) imaju rok do 4. avgusta 2028. godine da uklone ili sakriju klime.“

Osvrćući se na nedavno postavljanje banera „Srbija pobeđuje“ na Palati Albanija, Maldini ocenjuje da je taj slučaj otvorio pitanje dosledne primene propisa.

„Slučaj nedavnog postavljanja gigantskog banera sa natpisom „Srbija pobeđuje“ na Palati Albanija ogolio je upravo raskorak između zakonskih rokova za obične građane i političko-komercijalnih interesa koji često zaobilaze zvanične procedure. Pravni vakuum nastaje jer lokalne odluke dozvoljavaju privremeno oglašavanje, ali se u praksi često preskače najvažniji korak – pribavljanje eksplicitne saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, što je struka odmah istakla kao direktno ugrožavanje istorijskog zdanja Palate Albanija.“

Bez odgovora Zavoda

Danas je u više navrata pokušao da od Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dobije odgovore na pitanja da li je za postavljanje banera „Srbija pobeđuje“ na Palati Albanija tražena saglasnost ove institucije i da li je ona eventualno odobrena. Do zaključenja ovog teksta odgovori nisu stigli.
Dodatni problem predstavlja i način komunikacije sa Zavodom. Novinarska pitanja ne šalju se direktno ovoj instituciji, već isključivo putem Službe za informisanje Gradske uprave Beograda i to elektronskom poštom.