Marko Novičić o novom podkastu „Prosejavanje“: Više me zanima dobra priča nego nečija funkcija

* Ponuda podkasta na našem jeziku u poslednje vreme je ogromna, šta mislite zbog čega je to tako?

Mislim da je razlog vrlo jednostavan – podkast je najprirodniji i najspontaniji format za razgovor. LJudima očigledno nedostaje prostor u kom se razgovara sporije, bez prekidanja i bez previše formalnosti. Takođe, u tehničko-finansijskom smislu, podkast gotovo svako može da napravi -za početak su vam potrebna dva mikrofona i dobra ideja. Zato su mnogi i odlučili da se oprobaju.

* Po čemu će „Prosejavanje“ biti drugačije od drugih podkasta?

Ne mislim da će moj podkast biti bolji od drugih, ali znam da će itekako biti moj. Stvaraću ga u skladu sa svojom energijom. Oni koji me godinama prate na televiziji uglavnom cene moju opuštenost i neformalnost, i verujem da je to osnova za lagane razgovore i dobro „prosejavanje“. Ideja je da gosti pričaju o stvarima o kojima ih inače niko ne pita. Politički analitičari o sportu, muzičari o filmu, neki potpuno nepoznati ljudi o temama koje su im zaista važne.

* Kakav izbor gostiju i tema najavljujete i po kom kriterijumu ćete ih birati?

Biće to pre svega ljudi koji mene intrigiraju, oni sa kojima mi je lako da se opustim i uživam u razgovoru. A teme ćemo puštati da se nameću same. Biće i poznatih umetnika, sportista, političara, ali i ljudi koje nikada nismo gledali pred kamerama. Uvek me više zanima dobra priča nego nečija funkcija.

* Koliko vam podkast omogućava da se kreativno izrazite? Hoćete li lakše uspeti da opustite goste da kažu ono što pred kamerom u lajv programu ne bi rekli?

Inače verujem da je moj najveći „skill“ to što umem da opustim svoje goste – od političara do onih koji po prvi put dolaze u studio, i verujem da će to u ovom formatu biti još lakše i bolje. Takođe, podkast daje luksuz vremena. U jutarnjem programu sve je brže i dinamičnije, što ima svoje čari, ali ovde možemo da pustimo razgovor da ide prirodno. Kada nema pritiska minutaže i reklama, ljudi se obično opuste i počnu da govore iskrenije.

* Šta bi sebi dozvolili u podkastu što nikad ne biste uradili u jutarnjem programu? Da li TV forma donekle ograničava u odnosu na podcast?

Za početak, neću se ujedati za jezik ako neka psovka krene napolje! Naravno, nećemo preterivati, ali pričaćemo svakodnevnim govorom, bez svih onih stega koje jutarnji program ponekad ipak donese.

* Kakva sve iznenađenja spremate slušaocima i gledaocima podkadsta?

Mislim da će najveća iznenađenja biti, na primer, oni gosti koje slušamo u ozbiljnim političkim analizama, a koji će ovde dobiti šansu da pričaju o klubu za koji navijaju, filmovima koje vole, stvarima koje rade u privatno vreme… Takođe, iznenađenje će biti i gosti koje ljudi možda uopšte ne očekuju. Voleo bih da u ovom formatu čujemo i one koji obično nemaju prostor da govore – neke zanimljive profesije, neobične životne priče ili ljude koji rade nešto potpuno drugačije.

* Da li mediji i društvene mreže više zatrpavaju temama nego što ih „prosejavaju“?

Definitivno – da. Jer u beskrajnim skrolovanjima nema vremena za „prosejavanje“, za promišljanje. A podkast donosi upravo suprotno – šansu da se o svemu govori polako i temeljno, sa više razumevanja, duhovitosti, digresija… Zato mi je metafora „prosejavanja“ i bila zanimljiva – nije problem u količini tema, već u tome što često ne stignemo da razdvojimo važno od nevažnog.

Nedostaje više prosejavanja

* Čega danas više nedostaje – dobrih tema ili dobrog „prosejavanja“?

Definitivno dobrog prosejavanja! A kad to kažem, mislim i na onu drugu reč na koju je naziv mog podkasta većinu ljudi s pravom asocirao.