foto Miroslav Dragojević Danas„To što se ne šeta svaki drugi dan u drugom gradu ne znači da se bilo ko od tih ljudi predomislio, povukao ili razočarao. Ovo je pravi primer čuvene fraze: ‘Zatišje pred buru’. Studenti pobeđuju!“, kaže za „Vreme“ Marko Šelić Marčelo.
U Dorćol Platzu Marko Šelić Marčelo predstavio je „Intronaut“, završno poglavlje, ili „poslednju sezonu“, kako on to voli da kaže, svoje tetralogije „Malterego“, u izdanju Veselog četvrtka.
„Malterego“ je bukvalno posvetio studentima. Sam roman objavljen je uz čak deset različitih korica, a osim korice A, koju je radio Ivica Stevanović, za preostalih devet angažovani su studenti i postdiplomci Fakulteta primenjenih umetnosti.
„Želeo sam da i na ovaj način pružim podršku studentima, kao vodećoj snazi ovog društva. Mnogima od njih ovo je bio prvi honorar. Nadam se da je ovo pozitivan primer i za druge. Studenti pobeđuju!“, rekao je Marčelo za „Vreme“.
Osvrnuo se i na današnju političku situaciju u Srbiji, na pouke izbora u Mađarskoj, kao i na kulturu koja je marginalizovana, da ne kažemo pregažena do neprepoznatljivosti.
Na opasku „Vremena“ da su nakon velikih okupljanja prošle godine, gde su studenti pokazali koliko su jaki, ove godine ulice donekle utihnule, Marčelo kaže da ne deli takav utisak.
„Samo je stvar u tome da je, nakon jedne iznurujuće godine za sve, narod shvatio da smo se prebrojali, da znamo da nas ima i da tu snagu treba čuvati za ono što tek dolazi. Ali to što se ne šeta svaki drugi dan u drugom gradu ne znači da se bilo ko od tih ljudi predomislio, povukao ili razočarao. Ovo je pravi primer čuvene fraze: ‘Zatišje pred buru’. Studenti pobeđuju!“
Govoreći o pobedi Petera Mađara i o tome da li je ovaj trenutak dobar za izbore ili bi bilo bolje sačekati kraj godine, Marčelo odgovara:
„Mi smo imali dugu pauzu između petog i šestog albuma i onda su nas ljudi pitali može li se publika nadati novom materijalu. Kažem im da može, naravno – ko sam ja da ih sprečim da se nadaju? Ali ako me pitaju hoće li novi album uskoro, odgovor je bio: ‘Ne’. Tako isto i u ovom slučaju. Nadamo se da će se ova agonija završiti što pre, ali kad probam da zamislim vizuru našeg neprijatelja i okupatora kad pričamo o vanrednim parlamentarnim izborima, vidim da on ne mora to da uradi – da ih raspiše. I prilično sam siguran da mu odgovara to rastezanje harmonike, mrcvarenje, da se nerviramo i da se onda pusti buva kao sad. Zaista su naručene kutije i UV lampe. Kupovina izbornog alata – to je kupljeno, ali se ne zna kada će biti upotrebljeno. Što kaže Zdravko Ponoš, on pušta buvu da će biti u julu da bi doznao ko će biti na studentskoj listi.“
Kako ući u taj mindset okupatora?
Upitan ko bi mogao da bude „naš“ Peter Mađar, odnosno koji lider bi mogao da učini nešto slično, Marčelo uzvraća pitanjem:
„Kako ući u taj mindset okupatora? Teško je. Ništa što je naš kriterijum logike ne pali. Ako hoćeš da uđeš u njihov mindset, moraš da razmišljaš šta je najjadnije i najbednije, šta je najviše nefer što mogu da urade. Tu si na boljem tragu da predvidiš šta će uraditi. Kad probamo da razmišljamo tako, onda je ovo, čini se, obično puštanje buve, mrcvarenje. Tamo se panično čitaju statistike. Nešto se tu vaga. Misle da protok vremena njima ide u prilog. Ali se stvar za njih samo pogoršava. Trenutak kada rektor Đokić izlazi na terasu bio je veličanstven, filmičan momenat. Heroj iz nužde. Neko ko nije ni sanjao da će to preko noći postati“, kaže, između ostalog, u intervjuu za „Vreme“ Marko Šelić Marčelo.
Ceo razgovor sa Markom Šelićem Marčelom, možete pročitati ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
