Bojan Jovanović glumac iz Vranja Foto: Privatna arhivaGlumac mlađe generacije vranjskog pozorišta Bojan Jovanović. Aktuellno i umetnički direktor. Novinarski viđen kao ambiciozan, ponekad previše kompromisan, ali strog u izvođenju glumačkih radova u skladu sa svojim temperamentom i mladošću, za Danas govori kako se ovih dana oseća van scene na kojoj se najbolje snalazi.
Priča nam o sebi i svojoj porodici.
Pripadam generaciji koja može da se „pohvali“ da je svedok proglašenja sva četiri vanredna stanja uistoriji Srbije. Onog prvog iz 1991.se i ne sećam. Imao sam devet godina i jedino čega se sećam je da sam na televiziji gledao snimke demonstracija u Beogradu i tenkova na ulicama.
Novo vanredno stanje desilo se 24. mart 1999. što mi je, kao tinejdžeru, i te kako ostalo u živom sećanju. Ratna opasnost, bombardovanje, ali i druženje sa vršnjacima, najduži raspust ikada. I puno lepih trenutaka u rodnom selu Ranilug u Kosovskom pomoravlju.
U trećem slučaju 12. marta 2003. prvi i jedini put osetio sam strah. Strah, od neizvesnosti, strah od onoga što će se dešavati sa ovom zemljom u budućnosti. I žal zbog propuštene šanse da jednom postanemo normalna i uređena država.
Kod ovog, četvrtog vanrednog stanja (15. mart 2020), a zanimljivo, je da sva četiri su proglašena u martu, kada smo u ratu sa nevidljivim neprijateljem, ne osećam strah. Osećam odgovornost, najpre prema sebi, a samim tim i prema svojim bližnjima i na kraju prema onima koji me okružuju.
Vreme provodim u stanu, sa svojom porodicom. Najviše igrajući se sa sinom, koji sutra 26. marta, navršava sedam godina i kome najteže pada ova izolacija. Dete je naviklo da ide u vrtić, da se igra sa drugarima, da izlazi u šetnju itd.
Uspeli smo da mu objasnimo da će tih stvari privremeno morati da se odrekne, a to nadoknađujemo igrom, čitanjem i razgovorima.
Naravno, nedostaje mi pozorište i predstave. Najgore što se jednom glumcu može desiti je da bude sprečen da bude na sceni. Ali trudim se da se i ovako bavim sobom i pozorištem.
Redovno postavljam snimke predstava naYouTube kanal pozorišta i uređujem sada „virtuelni repertoar“.
Čovek je prilagodljivo biće i što pre to shvati, biće mu lakše. Mora se u svakoj situaciji naći nešto što će stvar preokrenuti u našu korist. Zato svima preporučujem da se posvete sebi i svojoj porodici. Možda je i dobro da neko vreme budemo zajedno, sami i da svu pažnju i vreme posvetimo svojim bližnjima. Jer kad se ovo završi (a završiće se, pre ili kasnije), vratićemo se redovnim aktivnostima, jurnjavi, poslu i svemu drugom i vrlo brzo ćemo potrošiti, ovo vreme koje se tragično namestilo, a koje uskoro ponovo nećemo imati za sebe i svoje porodice.
Zato budite svesni, savesni i odgovorni. Ostanite kod kuće!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
