Na konkursu za savremeno stvaralaštvo najviše novca za stare zanate

Članovi ove asocijacije izneli su analizu ove raspodele i izrazili sumnju da su sredstva u velikoj meri dodeljivana na osnovu političke podobnosti ili nepodobnosti zatraživši ravnopravnost aktera u kulturi.

Predrag Cvetičanin, docent Fakulteta umetnosti u Nišu, rekao je da ravnopravnost koju oni traže ne znači traženje proporcionalnog dela već da udeo nevladinih organizacija koje se bave kulturom pređe 1 odsto, a taj procenat se u stvari smanjuje, pa su sve organizacije koje se bave kulturom dobile 0,87 odsto, a same članice asocijacije Nezavisne kulturne scene Srbije 0,21 odsto, što je 296.000, odnosno 83.000 evra manje u odnosu na prošlu godinu. „Osnovni problem je strukturalna diskriminacija. Postoji stalni trend smanjivanja sredstava za one organizacije civilnog društva koje se bave kulturom, a povećavanje sredstava za one koje se ne bave kulturom. To može da se pravda time da se kaže da je to kulturna politika, ali može i da se označi kao političko žigosanje političkih protivnika i kažnjavanje“, rekao je Cvetičanin.

Tako je na Konkursu za savremeno stvaralaštvo najviše novca dodeljeno Centru za očuvanje tradicije i kulture „Termoelektrane Nikola Tesla“ iz Obrenovca za projekat „Stari zanati“, kao i centru za zaštitu potrošača, životne sredine i omladinsku politiku Topličkog okruga „Feniks“ iz Kuršumlije, dok, kako se navodi u saopštenju NKSS-a, Art klinika, koja je dobila nagradu Politike za najbolju izložbu, ili jedan Poezin kao najaktivnija poetska organizacija u Srbiji, kao ni kulturni centar Reks, Mimart, Lice ulice, Pod teatar, Tačka komunikacije nisu dobili ništa. Samo u Beogradu organizacije koje se bave kulturom dobile su 3.760.000 evra manje, dok one koje se kulturom ne bave 10.220.000 evra više. S druge strane, navodi se, Rasta internacional d.o.o. Emira Kusturice je za samo jedan projekat dobio više nego sva strukovna udruženja, sve obrazovne i naučne organizacije.

„To je skandal prvog reda i ozbiljne sumnje budi da se radi o targetiranju onih koji smatraju da trenutni režim u Srbiji nije najbolji režim koji je oduvek postojao u Srbiji. Podaci čisto statistički jasno pokazuju politiku ukidanja sredstava civilnom sektoru, koja su ionako bila mala, posebno onim organizacijama koje se bave kulturom, a povećava onima koje se na bave kulturom, zato što klasifikacija poznaje samo tri oblika, a jedan je budžetska linija 481 i onda sve organizacije civilnog sektora – i izviđači i učitelji i zaštita životne sredine, svi se nađu u istom zbiru. Klasifikacije su generalno pitanja moći, služe zamagljivanju stanja u kulturi“, rekao je Cvetičanin.

Po budžetskoj liniji 481 koja se zove „dotacije za NVO“ izdvajaju se sredstva za razvoj civilnog društva, a najviše novca, kao nevladinoj organizaciji, dodeljuje se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a potom i nekim sportskim udruženjima kao i političkim strankama. Jedno od najvećih povećanja budžeta je u slučaju Dvorskog kompleksa na Dedinju kome su dodeljena sredstva povećana za duplo. Najviše sredstava iz linije 481 ide za obnovu manastira Hilandara. Cvetičanin kaže da on ne osporava značaj SPC za kulturu srpskog naroda, ali se pita kakva je to nevladina organizacija Srpska pravoslavna crkva ili Dvorski kompleks na Dedinju.

Iva Čukić, arhitektkinja i aktivistkinja Ministarstva prostora, rekla je da kada pričamo o raspodeli novca na nivou grada Beograda nailazimo „na razne neregularnosti koje su vezane za datum osnivanja, razne povezanosti sa političkim strukturama, nepoznate organizacije koje su dobile milionske iznose, neke koje su obrisane iz registra ili o kojima nema podataka u APR-u“. Tako je fondacija „Plavo“, registrovana dan posle objavljivanja konkursa, dobila preko pola miliona dinara, a udruženje „Priroda i društvo“, koje je osnovano nekoliko dana pre konkursa isto pola miliona. Takođe se navodi kulturni centar Radionica integracije, u koju je uključen Miki Manojlović, koja dobija pola miliona dinara i plus dva miliona u okviru pozorišne umetnosti, što je najviše u toj oblasti. Izdvaja se i privatna firma koja organizuje Lav fest koja je za jednu tehno žurku dobila 1.400.000 dinara. Tu se našla i Asocijacija za oružje Srbije i Nova srpska desnica – vreme je za akciju, kao i jedna organizacija koja je registrovana za delatnost čišćenja.

Istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, koja je učestvovala u realizaciji brojnih projekata u kulturi, kaže da je sveukupni budžet za kulturu mizeran a način distribucije katastrofalan i ne odgovara na potrebe polja kulture, ni institucija, ni civilnog sektora. „Poseban problem su lokalne vlasti i distribucija kroz konkurse opština po Srbiji. Ono malo što se za kulturu izdvaja se distribuira netransparentno i skoro kriminalno. Nikako da se razume da su Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu servisi građana i da odgovaraju građanima na koji način se distribuira njihov novac i kako se koristi. Došlo je do privatizacije javnih sredstava od strane političkih partija i polje kulture je okupirano neprofesionalnim, amaterskim i polukriminalnim strukturama koje zloupotrebljavaju naše javne resurse za svoje privatne i političke interese. Došao je trenutak da skrenemo pažnju u kojoj meri se nastavlja devastacija kulture“, rekla je Pekić i dodala da se otvaranje Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, kada do njega dođe, posle toliko godina ne može posmatrati kao uspeh već treba tražiti odgovornost zbog čega su toliko dugo zatvoreni i obratiti pažnju na posledice koje su zbog toga nastale.

Bojana Selaković, v. d. direktora Građanskih inicijativa, istakla je da je sve ovo samo deo celokupnog odnosa države prema civilnom društvu i da su odlike ovog konkursa iz oblasti kulture gotovo preslikane iz drugih oblasti.

Iz NKSS-a su pozvali sve zainteresovane aktere kulturne scene Srbije, sve organizacije sa nezavisne scene i sve umetnike i zaposlene u institucijama kulture i svu javnost da se pridruži u široj kampanji suprotstavljanju daljem unižavanju kulture u Srbiji u kome su česti saučesnici njeni javni zastupnici.