Najviše žalimo nas bez njega

Dragan Petrović kaže da je Janketića često citirao svojim studentima. – Jednom kada sam ga kao mlad glumac pitao kako on savladava tremu, kako se on bori protiv toga, kazao mi je: „Pa ništa… Ja stanem na scenu i kažem svoju istinu.“ To je bio koristan savet – ističe Petrović dodajući da je Janketić bio glumac ‘širokog spektra’. – Miša je bio zaista jedinstven, originalan i duhovit. Oni nije bio fah glumac, nego glumac širokog spektra. Mogao je da igra šta god reditelj traži od njega. Bio je i profesor glume na Akademiji u Novom Sadu i zaista impozantna i kompletna ličnost – konstatovao je Dragan Petrović Pele.

– Odlaze junaci zbog kojih smo maštali da se bavimo ovim poslom. Miša je bio junak mojih filmova i glumac koji je svojom snagom i virtuoznošću stvorio nezaboravne likove u srpskom filmu i pozorištu – rekao je za Danas reditelj Darko Bajić.

– Pamtiću ga po imenu koje je ostavio Jugoslovenskom dramskom pozorištu, što je ostavio decu kakvu ima – kaže za Danas glumac Irfan Mensur i pojašnjava – Mislim na Ivu, koja je igrala u jednoj maloj predstavi, mislim na Marka, s kojim igram već dve-tri predstave, mislim na Milicu, koju sam zvao da mi bude asistent na fakultetu, ali je bila već zauzeta na drugom fakultetu kao docent, mislim na Radomira, kojeg manje poznajem, i Svjetlanu, kojoj se divim i kao ženi i kao glumici. Miša je ostavio, dakle, sve ono što treba da ostavi – konstatovao je Mensur. Prema njegovim rečima, Janketić je bio „vredan, pametan, talentovan i značajan čovek“. Prisećajući se nekih zajedničkih situacija dok su igrali u pozorištu, Mensur kaže da je neverovatno šta mu je jednom Janketić rekao.

– Pre izvesnog broja godina mi je kazao: „Ej, Irfane, kad umrem, da komemoracija bude što elegantnija, onako kako si ti upriličio dodelu Dobričinog prstena Voji Brajoviću.“ To mu se mnogo dopalo. Naravno, ovo vam govorim zbog toga da bih vam dočarao kakav je bio čovek, što je umeo o takvim situacijama da razmišlja – da njegov odlazak bude elegantan i u pravom stilu. Intimno, svi smo znali smo da je već izvesno vreme na ivici da ode, ali smo svi u šoku u smislu – otišao naš Miša.

– Viđam se njegovim sinom Markom Janketićem, sinoć smo se čuli. On mi je rekao da je Miša otišao okružen svojim bližnjima i u miru. Ne desi se to svakom, a mislim da Miša to zaslužuje kao čovek tako raskošnog talenta i dobar čovek pre svega. Janketić pripada generaciji sjajnih glumaca i imam sav respekt i divljenje prema njemu i njegovom radu – ispričao je za Danas reditelj Predrag Gaga Antonijević.

– Takva jedna umetnička i glumačka veličina je, naravno, retka i zato svaki put kad nas neko napusti mi žalimo zbog toga ali najviše žalimo, u stvari, nas bez njega. Koliko smo ga mi voleli, toliko je i on voleo svoju porodicu i svoju profesiju. Toliki spoj talenta i ogromne energije, ljubavi za svoju umetnost i profesiju bilo je dragoceno da postoje i žalosno je kada nestaju, ali uvek sa verom da će neko tu baklju poneti, a za to moram da obavežem njegovog sina Marka – istakao je glumac Voja Brajović. Prema njegovim rečima, svaki glumac je svoj.

– Glumac govori tuđe reči i misli, ali iz svog odnosa sa njima. Tako rade veliki glumci kao što je Miša. On je imao tu fantastičnu predanost, odgovornost i energiju s kojom je uspeo da odigra tolike uloge i tolike noseće uloge. U ovom našem poslu postoje glumci koji su tegljači, nosioci, a Miša je bio uvek taj koji je nosio i vukao u svim ulogama, pogotovo u ranoj mladosti. I veoma je važno, pošto je bio i pedagog, profesor na Akademiji, da je shvatio novo vreme i umeo da uoči da uvek postoje novi glumački izrazi a to je veoma značajno za svakog pravog umetnika – zaključio je Voja Brajović.

Biografija

Beograd – Poznati srpski pozorišni, filmski i TV glumac Mihailo Miša Janketić, preminuo je juče u 80. godini. Glumac koji je u svojoj bogatoj karijeri odigrao više od stotinu pozorišnih uloga, ostavio je veliki trag i na filmu, televiziji i radiju. Pored glume, Janketić se bavio i pedagoškim radom, kao profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, saopštilo je njegovo matično Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je stalni član bio od 1960. godine.

Prvu ulogu na sceni JDP odigrao je u predstavi „Ričard III“ 1961, a poslednju na sedamdesetogodišnjicu ove kuće u predstavi „Kralj Betajnove“ prošle godine. JDP će naknadno objaviti datum komemoracije i sahrane Mihaila Janketića, koji je za sebe često tvrdio da je „zapravo nije bio glumac, da je gluma bila njegov beg“.

Rodio se u Novom Sadu, ali nije doživeo da 24. maja proslavi 81. rođendan. Imao je tragično detinjstvo, roditelji su mu stradali u Drugom svetskom ratu – ubili su ih četnici zbog levičarskih ideja. NJegova porodična tragedija nastavila se i posle rata dok je tragao za izgubljenom sestrom. To je sve ostavilo dubokog traga na njegov život i umetničko delo.

Posle gimnazije koju je završio u Beogradu, upisao se na studije književnosti na Filozofskom fakultetu BU, da bi posle tri godine postao student glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju. Diplomirao je 1962. godine u klasi profesora Mate Miloševića. Na sceni JDP oživeo je šezdesetak likova, ali su mu najveću popularnost donele uloge istorijskih ličnosti i TV serije: „Sivi dom“, „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“.

Dobitnik je najznačajnijih domaćih glumačkih nagrada i priznanja, ali je uvek na prvo mesto stavljao porodicu, koju je smatrao svojom najvećom investicijom. Sa glumicom Svjetlanom Knežević ima četvoro dece, od kojih su dvoje glumci.

„Da ovog momenta podvučem crtu mogao bih da kažem da sam od svog života dobio mnogo više nego što sam se nadao i nešto manje nego što sam mogao“, izjavio je u avgustu prošle godine povodom Nagrade „Joakim Vujić“ za životno delo.

Govorio je i da su „glumci velika sumnjala jer stalno razmišljaju o svrsishodnosti onoga čime se bave“, što važi i njega i posle 60 godina provedenih na sceni, iako je „davao svakoj ulozi sve što je imao i uzimao od nje sve što je mogao“.

„Ta razmena je bila obostrana… U umetnosti se desi ili ne desi ljubav. Kada je ljubav, glumci su blagosloveni. Za sebe kažem da sam igrač koji igra sa velikom radošću. Mogućnost da budem neko drugi je mene vodila od uloge do uloge. Jedva sam čekao da dobijem neku novu ulogu da obogatim svoje iskustvo i galeriju likova koji su i dalje kroz igru živeli u meni. Nikada mi u životu nije bilo dosadno, a to je veliki uspeh za svakog čoveka“, smatrao je Janketić, koji je govorio da ga je „popularnost uvek terala u nelagodu“.

Često je isticao da je imao sreće da radi sa vrhunskim rediteljima – Miroslavom Belovićem, Matom Miloševićem, Borom Draškovićem, Egonom Savinom…

„Temeljno i dugoročno sam sarađivao sa Dejanom Mijačem, koji me je na neki način i uveo u karaktere. Kada je čovek mlad, on igra mlade ljude, onda dođu na red ljubavnici, što sam uvek pokušavao da eskiviram. Bilo mi je praznjikavo da igram ljubavnike. Kada su došle te karakterne uloge, stigla je i mogućnost za pravu igru. Bavio sam se i istorijskim velikanima… Oživljavao na sceni i pred kamerama Živojina Mišića, Nikolu Pašića, Staljina, Tita, Marka Miljanova… Za svaku od tih uloga pročitao sam malu biblioteku knjiga o ljudima koje treba da igram“, pričao je Mihailo Janketić, koji je duboko verovao da se „umetnost nikada nije rađala na novcu, već na talentu, na daru, na entuzijazmu…“

J. T.

Na poslaničkoj listi

„Pripisivali su mi da sam bio član SPS, ali nikada nisam bio član nijedne partije osim Saveza komunista. Gde je zabuna? Trojicu javnih ljudi: Stevu Žigona, Petra DŽadžića i mene, iako nismo bili njihovi članovi, SPS je stavio na svoju poslaničku listu. I na sreću nas trojice, nismo prošli na izborima. Meni je posle toga laknulo“, objasnio je Janketić u jednom od intervja.

Saučešće najviših državnih zvaničnika

Povodom Janketićeve smrti, telegrame saučešća njegovoj porodici juče su uputili predsednik, premijerka, šef diplomatije i ministar kulture Srbije Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Ivica Dačić i Vladan Vukosavljević. „Danas je naš narod, kulturu i glumište napustio veliki čovek, umetnik i učitelj, koji je ove godine odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge. NJegov rad decenijama je gradio našu kulturu i činio lepšim naše živote“, napisao je Vučić, ističući da je „Janketić svojim radom, zalaganjem i nesebičnošću uspeo da se za života svrsta u red besmrtnih dramskih umetnika“.