Novi roman Zorana Slavića “Ostrvo, povratak traje” 1

Dobrim delom odvija i na ostrvu Vis, u gradićima Visu i Komiži, u Splitu, Španiji i ostrvu Lampeduza. Roman obuhvata period od 1914. do 2005. godine. Kako navodi izdavač, priča prati sudbinu Slavena Marića, profesora nastanjenog u Beču, koji, u traganju za samim sobom, ponovo dolazi u Zrenjanin i u prisustvu svog alter-ega ili multiplikovane svesti, Gorana Bogdana, otkriva neverovatne činjenice o svojim korenima, precima i surovosti istorijskih prevrata. Roman dotiče i sve bitne geopolitičke, etničke, religiozne i kulturološke teme i dileme iz epohe koju obuhvata na nivou pojedinačnog, porodičnog, lokalnog ali i kolektivnog  koje je bilo nemoguće izbeći jer su ti globalni potresi pomerali, premeštali, čak i poništavali ljude, porodice, etnitete.

Izdavač će još, povodom romana, zabeležiti da u narativnom poigravanju sa verodostojnošću dokumenta i umetničkim glasom Gorana Bogdana koji svako sećanje ili događaj pripoveda kao fikciju, autor Zoran Slavić veoma umešno oblikuje roman jedinstvenog stila i forme, koji s jedne strane pokazuje svu onu surovost sa kojom se pojedinac suočava na stazama Istorije, a sa druge strane aktivira motiv sećanja i one dubinske ljudske samoće u potrazi za sopstvenim identitetom.

Zoran Slavić je autor velikog broja televizijskih projekata i bio je dugogodišnji urednik kulture na Televiziji Novi Sad. Piše poeziju, prozu, eseje, publicistiku, pozorišnu i likovnu kritiku. Objavio je knjige priča „Samoća“ (1972), „Požar je dno leta“ (2007); romani: „Skok u nesanicu“ (1985), „Ujed vremena“ (1998), „Povratak u samoću“ (2000) i „Valter Benjamin u međugradskom autobusu“ (2011), zatim pesničke  knjige „Privid srebra“ (1974), „Ispiranje zavičaja“ (1982), „Pokriven istorijom“ (1995), „Izlazak iz slike“ (1996), „Na plaži slikarskoj“ (1997), „Udes ravnoteže“ (1998), „Sto godina kasnije“ (2004), i „Peron, odlazaka nema“ (2016), kao i knjige eseja „Pisanje zaborava“ i pozorišne kritike „U magiji pozorišne stvarnosti“.