O budućnosti u kojoj nas nema 1

Radnja ovog u osnovi dijaloškog romana – formalno-kompoziciono koherentnog i stilsko-jezički doteranog i iznijansiranog do najsitnijih detalja – smeštena je u četvrti milenijum posle Hrista i bilo bi je lako opisati kao borbu između dobra i zla kada bi takvi pojmovi iz teorije morala postojali u neveseloj budućnosti koju Nahum predviđa.

Osnovni zaplet se može objasniti jedino terminologijom budućnosti prilagođenoj novim pokolenjima: umesto deset prevaziđenih osnovnih etičkih kategorija, među kojima su: vrednosti, ideali, vrline i poroci, dobro i zlo, moralni dug, savest, stid i krivica, sloboda, moralna odgovornost i sreća, može se govoriti jedino o tržištu, jer je čovečanstvu, u doslovnom smislu te reči, pravo ime Tržište.

Autor pred čitaoca postavlja dva aksioma koji treba da posluže kao početne tačke od kojih će se kasnije sva ostala futuristička predviđanja i tvrdnje logično izvoditi: „Ne postoji teže breme za čoveka od istine“ i „Svet nije mesto za normalne ljude“.

Crnom slikom budućnosti dominiraju dva karakteristična antipoda. Na prvom mestu je tu akademik Borg, direktor Instituta za međunarodna strateška istraživanja, koji se bavi analizom sveta, procesa i pojava u njemu.

Pežorativno ime za Institut je Citadela i savršeno mu odgovara, jer sve osnovne obaveštajne centrale, trustovi mozgova, tajna društva i korporativno-finansijske ajkule koriste Borgove analize.

„Borg nije bio anđeo. Vodio je složnu imperiju. Na savesti su mu veoma kontroverzna rešenja. Ali kao predstavnik klasične škole, imao je ogromnu dozu zdravog razuma.“

Nasuprot njemu se nalazi general Donald Hardklif, zvani Konkvistador, lider svetskih jastrebova, ideološki antipod Borga, autor četiri rata, potencijalni kandidat za direktora Instituta.

Njegova životna i politička filozofija se svodi na krilaticu: „Ravnoteža je samo jedna – prava ravnoteža!“ Ili: „Idi, ubij diktatora i njegovu stranku, odseci glavu zmije i stvori slobodu i demokratiju! To je ravnoteža! Ne može postojati nešto drugo sem liberalne demokratije.“ Dakle, ko god je na čelu Instituta za međunarodna strateška istraživanja, on drži ključ svetske elite. Hardklif protiv Borga.

Svet budućnosti se u Raptusu opisuje kao kidnapovan od strane bande ludih umova koji su izgubili vezu sa stvarnošću, razjarenih, pohlepnih, beskrupuloznih, arogantnih, okrutnih i ciničnih vampira koji piju normalnu ljudsku energiju.

Raptus je postao društvena dominanta, on predstavlja prehrambeni lanac ideja, idola, pravila, religija, dogmi, doktrina, naučnih, političkih, religijskih i okultnih platformi.

Raptus nije tek prosto masovno ludilo, on je kreirani društveni sistem u kome žive ljudi budućnosti zaraženi virusom ludila.

Nažalost, ispostaviće se da su sloboda ili slava – nagrade koje je Jakovu Savelu obećao akademik Borg – nedostižne u svetu kojim vladaju zakoni tržišta, a ne, kantovski rečeno, moralni zakon i zvezdano nebo u čoveku.

Nesrećna sudbina slobodnog uma jeste da poludi, ali i da, svestan svog ludila, očajava.

Roman „Raptus“ Svetoslava Nahuma predstavlja mračno upozorenje o mogućoj budućnosti koja, takva kakvom je opisana, čovečanstvu ne sme da se dogodi. Mada, iskreno rečeno, čitalac ne može a da se na zapita: ne živimo li mi već u vremenu kojim dominiraju militarizovani jastrebovi, korporacijska čudovišta i mreže za medijske manipulacije?

Autor je romansijer, pripovedač i kolumnista, pisac romana „Moje“ koji je objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.