Obeleženo četiri veka freskopisa u manastiru Pustinja kod Valjeva

U manastiru Pustinja život je stalno pulsirao, a on ceo, zajedno sa ovim visokim borovima, stremi ka nebu. Svako ko dođe u jedan ovakav manastir mora da zna da je postojanje ovakvih svetinja, njihovo stremljenje ka nebu ustvari zavet koji ne smemo da izneverimo…

Pogled u nebo sa ovog mesta gde vekovima bije jedno ogromno i strašno snažno hrišćansko srce, u stvari je poučan za sve nas, rekao je dr Darko Tanasković, ugledni profesor i diplomata na velikoj svečanosti povodom značajnog jubileja – 400 godina izrade živopisa u ovom manastiru.

Prethodno, liturgiju u ovoj svetinji služio je episkop valjevski gospodin Isihije u prisustvu brojnih vernika.

U čast jubileja, u subotu u Narodnom muzeju Valjevo otvorena je izložba fotografija manastirskih fresaka.

Manastir Pustinja pod Jablanikom, u kanjonu reke Jablanice, nedaleko od Valjeva, najstarija svetinja Eparhije valjevske, dugoveka je monaška obitelj, a freske na zidovima njegove crkve Bogorodičinog Vavedenja upravo beleže 400. godišnjicu svog postojanja.

Izgradnja crkve, po jednoj verziji, vezuje se za kralja Dragutina i 14. vek, a po drugoj, o Pustinji se govori kao o rudarskoj crkvi Nemanjića. Jeromonah Joakim bio je ktitor crkve koja je podignuta oko 1600. godine.

Iguman manastira Janićije Bitojević angažovao je zoografe, čiju slikarsku radionicu su predvodili grčki majstori Nikola i Jovan, koji su unutrašnjost crkve, zapadnu fasadu i nišu na severnoj fasadi oslikali u periodu od 15. marta do 25. juna 1622.

Među brojnim freskama posebnu pažnju privlači ona na kojoj je Sveti Jovan Krstitelj, poznata i po nazivu „Sveti Jovan Krilati”, koju odlikuju tačne proporcije, izuzetan kolorit, lakoća i prozračnost i koju po lepoti upoređuju sa mileševskim Belim Anđelom.

Profesor Darko Tanasković, koji je Pustinju prvi put pohodio 1994. godine, neposredno pred odlazak u diplomatsku službu, na mesto ambasadora u Tursku, istakao je da mu je ta poseta bila ohrabrenje, podstrek, oslonac tokom ne lakih godina diplomatskog službovanja, u vreme ratovanja u Bosni i Hercegovini, u vreme krize na Kosovu i agresije NATO saveza.

– Danas smo ovde u trenutku kada se ponovo nadvijaju tamni oblaci i zato mislim da je dragoceno upravo ponovo se osloniti o ovaj oslonac koji predstavlja manastir Pustinja – rekao je Tanasković.

On je ukazao i na svevremenu i simboličku lekciju koju ovaj manastir daje čoveku. Rekao je da kada u manastirskoj crkvi vidi lik Svetog Jovana Krstitelja sa krilima često se seti Svetog Jovana Lestvičnika i njegove lestvice, odnosno uspinjanja, podvizivanja stepenicama vrline.

– Ta lestvica je, zapravo, istovremeno otpor i prevazilaženje svakog greha, između ostalog i greha zavisti koji je u lestvici pomenut među najtežim ogrešenjima. Zaista, vrlina je nešto suštinsko kada je reč o ovom manastiru, istakao je profesor Tanasković.

Episkop valjevski Isihije podsetio je da narodna legenda kaže da je najmlađi od trojice braće Nemanjića najviše truda prineo i sagradio ovu svetinju čiji freskopis puni četiri veka svog postojanja.

– Ova svetinja je ne samo neoborivo svedočanstvo ne samo našeg istorijskog postojanja, već i nepokolebljive naše vezanosti za buduće carstvo Hrista, poručio je vladika Isihije.

Podsetnik i svetionik

– U godini jubileja živopisa manastira Pustinja, kao duhovni otac svih u bogom čuvanoj Eparhiji valjevskoj, iskreno se radujem i blagodarim Gospodu na daru proslavljanja ovog jubileja, moleći Presvetu Bogorodicu i sve svete ugodnike čija lica osmišljavaju i ulepšavaju naš molitveni doživljaj, da nas iz godine u godinu svojim molitvama sabiraju na ovom svetome mestu i da ovo duhovno i kulturno blago čuvamo i unapređujemo i, nalik blagočestivim nam precima, predamo dolazećim generacijama, da podsećamo na korene i osvetlimo put i sebi i od nas izniklima, imajući pred sobom našu Pustinju kao podsetnik i svetionik – rekao je episkop valjevski Isihije na otvaranju izložbe fotografija fresaka manastira Pustinja u Narodnom muzeju Valjevo.

Svedočenje istine

Manastir Pustinja je naš najstariji i najlepši manastir, u njemu je preko 370 kvadratnih metara prekriveno freskama koje imaju samo jedan zadatak – da utvrde da je reč Božija pisana u Svetom pismu istinita, navodi Nataša Kristić, istoričarka umetnosti iz Valjeva.

– Manastir je posvećen Bogorodici i u to ime oslikan je slikama vezanim za žitije samog Hrista, a od praktično donjih zona u kojima se nalaze stojeće figure svetitelja, pa sve do samih kupola u kojima su obličja Hristova, svedoči se istina koja se čita i nalazi u jevanđeljima i uvek prolazi u liturgijskim procesima, istakla je Kristićeva.

Ona je dodala je da same freske koje su nastale u vreme kada je bilo jako važno braniti Srbiju, predstavljaju posebnu vrstu rariteta, jer su nastale upravo u vreme neposredno nakon obnavljanja Pećke patrijaršije i tražile su svoje mesto u utemeljenju srpskog nacionalnog bića.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šumadinac u Africi: Kragujevčanin Filip odlučio da mesec dana provede u Malaviju

Skup “Pravda za Nikolinu” opet u Kragujevcu

Delovi Kragujevca od sinoć bez grejanja

Miloš Milutinović novi načelnik Kolubarskog okruga