Osuđena lica su takođe ljudi

Pošla sam za tim da ima načina da doprinesem boljitku i razvoju zajednice. Verujem da je od suštinske važnosti da odmah zaustavimo zlostavljanje dece. Zlostavljana deca imaju nizak nivo samopoštovanja pa neretko izrastu u ljude sklone nasilju. A onda društvo, ne ulazeći u uzroke problema, nastavlja da ih kažnjava i kao odrasle, kaže u razgovoru za Danas Marina Kovačević, rediteljka, doktorantkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad – CRI.

Nedavno, održana je premijera njenog dokumentarnog filma „Komanda ljubav“ koji prati osuđena lica dok prolaze kroz projekat resocijalizacije pomoću rada sa psima.

– Rehabilitacija osuđenih lica se odvija u dva plana, kroz učenje komandi potrebnih u treningu dresure i kroz kreativno pisanje. Film prikazuje program rada ovog zatvora, gde osuđenici postaju obučeni dreseri pasa, ali priča paralelno prati lični, emotivni odnos i doživljaj koji kroz kreativno pisanje ostvaruju sa psima. Specifičnost ovog programa je upravo u tome, u kreativnom pisanju dnevnika, poetskoj verbalizaciji osećanja koja ostvaruju sa bićima o kojima brinu, kaže Marina Kovačević.

Projekat je smešten u Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici koji je jedan od tri zatvora u Evropi koji sprovodi projekat resocijalizacije osuđenika pomoću pasa i jedini na svetu koji ima prihvatilište za napuštene pse. Ovaj projekat je ostvaren u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji i nemačkom organizacijom Help.

– Pod nadzorom stručnih komandira, profesionalnih trenera pasa, osuđenici imaju priliku da steknu znanja i veštine o komandama potrebnim u treningu dresure. Na kraju projekta ‘Prihvat za novi život’ dobijaju sertifikate, licencu za rad sa psima, koja će im pomoći u pronalaženju posla u azilima, odgajivačnicama pasa, zoo-vrtovima, navodi Kovačević.

Svakodnevni rad sa psima, dodaje ona, stvorilo je, rečima jednog učesnika programa, „utisak da nisu u zatvoru, kao da su na slobodi“.

– Bavljenje tim napuštenim bićima im je pokrenulo i osećanje odgovornosti. Stručna služba u zavodu na čelu sa upravnikom Aleksandrom Alimpićem je vodila istraživanje i dokazano je da su osuđenici koji su radili sa psima pokazali napredak u motivaciji, samopouzdanju, došlo je do promena u empatiji, uopšteno govoreći u čitavom psihološkom funkcionisanju i vraćanju u život, ističe Kovačević.

„Komanda ljubav“ nije prvi njen projekat koji kombinuje izvođačke umetnosti i socijalni rad sa osuđeničkom populacijom. Sa osuđenicima Okružnog zatvora u Beogradu je izvela pozorišnu predstavu po romanu Fjodora Dostojevskog „Zapisi iz podzemlja“, dramatizaciju stripa „Alan Ford“, a sa štićenicima bolnice „Dr Laza Lazarević“ predstave „Paris i Helena“, „Izbiračica“, takođe predstave u ženskom zatvoru u Požarevcu… Kako kaže, kreativni rad pruža mogućnost da se prevaziđu ograničenja i okviri nametnutog.

– Umetnost potvrđuje ono najbolje u čoveku – veru, ljubav, nadu i pruža priliku za promenu svesti i ponašanja. Oni prihvataju ulogu i kroz nju bivaju ono što možda nikada nisu imali priliku da budu. To su ljudi koji najčešće dolaze iz disfunkcionalnih porodica, neretko su odrastali bez imalo ljubavi, a umetnost nam nudi mogućnost da zajedno osmišljavamo nove priče. Nije na nama da sudimo o njihovim delima, već da probudimo ono dobro u njima, a kreativni rad i ovakvi programi su put u takve promene, naglašava.

Kako dodaje, plan je, zahvaljujući ogromnom razumevanju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, da se nastavi sa daljom primenom projekta u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu i KPZ za maloletnike u Valjevu.

– Svi ljudi su socijalna bića pa im je potrebna pripadnost široj zajednici, svi mi možemo da učimo ako nam je data prilika i svima nama je potrebno da ispričamo, a nekada i iznova izgradimo svoje priče, zaključuje Marina Kovačević.