Otvaranje u svakom smislu

Vrelinu prošle srede na usijanom Trgu republike, koji narednih meseci takođe očekuje preuređenje u skladu sa obećanjem Kabineta premijera Srbije, zamenili smo bukom zdanja u kome se radi na tehničkom prijemu i opremanju zbirki nove stalne postavke. Naš domaćin bila je Lidija Ham Milovanović, zadužena za odnose sa javnošću u Narodnom muzeju.

– Posle temeljne obnove centralne zgrade, Narodni muzej se 28. juna svečano i trajno otvara za posetioce. To je zaista otvaranje u svakom smislu. Mi smo na velikom početku – imamo optimalne mogućnosti da razvijamo i unapređujemo naše programe, jer je sve obnovljeno – šest etaža, od suturena gde su depoi, prva tri nivoa sa prostorom za stalnu postavku i tematske izložbe, poslednja dva sprata sa konzervatorskim ateljeima i kancelarijama. Naravno i krov. Narodni muzej je proteklih godina uradio veliki broj tematskih izložbi, tako da se otvaramo sa stalnom postavkom, jer je to ono što je svima nedostajalo. Prvu tematsku izložbu imaćemo u drugoj polovini godine. Reč je o reprezentativnoj tradicionalnoj kineskoj umetnosti – objašnjava Lidija Ham Milovanović.

Centralna zgrada ukupno ima 11.000 kvadratnih metara, od kojih 5.000 kvadrata pripada stalnoj postavci što je, prema njenim rečima, nedovoljno za Muzej, čiji fond ima više od 400.000 eksponata. Na novoj stalnoj postavci pored kustosa Narodnog muzeja radili su i dizajneri: Jelena Stefanović, Igor i Irena Stepančić.

U Narodni muzej se i dalje ulazi iz Vasine ulice. Posetioce odmah, kao da je „savetovan“ kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, očekuju monumentalne skulpture Ivana Meštrovića. U prizemlju je nova multimedijalna sala, čiji prozori gledaju na Trg i u kojoj pažnju privlače autentični iz 1903. klasični stubovi – očaravajuće vitki posle oslobađanja od višedecenijskog tapacirunga . Od pratećih prostorija tu su i biblioteka, koja će biti dostupna i posetiocima, garderoba i dve suvenirnice.

Sve nam to objašnjava Lidija Ham sa kojom krećemo kroz obrise buduće stalne postavke, koja je „hronološki, ali ne i pravolinijski koncipirana, jer fond Narodnog muzeja pokriva izuzetno širok hronološki opseg od dalekog paleolita pa sve do 20. veka“.

– Centralni deo Atrijuma ostaje slobodan i tu će se održavati tribine, svečana otvaranja, koncerti, predavanja… U prizemlju krećemo sa paleolitom, koji se odmah nastavlja sa mlađim praistorijskim vremenima – mezolitom sa čuvenim Lepenskim virom, zatim Vinčanskom kulturom… Sve je vezano za teritoriju današnje Srbije i šireg regiona. Iza toga ide dominantna grčka kultura i završava se Rimom sve do pozne antike – objašnjava Lidija Ham Milovanović.

Obnavljamo sećanje na uglancane centralne muzejske stepenice, kojima se penjemo na prvi sprat, gde su ostala dva prstena izložbenih prostorija. U jednom je srednjovekovna umetnost, a u drugom, u koji nismo mogli da uđemo zbog radova, nacionalna umetnost. Razgledamo začetke srednjovekovne zbirke u kojoj su najpre postavljeni najzahtevniji i najteži eksponati – delovi fresaka sa delovima zida i arhitektonska plastika iz najpoznatijih, ali i najugroženijih srpskih srednjovekovnih manastira.

– Ovo je fragment mozaika iz Svetih Arhangela kod Prizrena. Srednjovekovna postavka će po materijalu biti najraznovrsnija. Pored fragmenata fresaka, kamene plastike, tu će biti i predmeti vladara, nakit, keramika i upotrebni predmeti iz svakodnevnog života običnih ljudi, predmeti primenjene umetnosti … – nabraja Lidija Ham Milovanović.

Prema njenim rečima, zbirka Nacionalna umetnost 18. i 19. veka „pratiće smenu i uticaj raznih stilova kako sa Istoka i sa Zapada, koji se ovde prepliću i reflektuju, stvarajući autentične umetničke izraze svojstvene našim nacionalnim umetnicima“. Dva prsta izložbenih prostorija smenjuju se i na drugom spratu – u jednom od njih je izbor iz jugoslovenskog slikarstva 20. veka – uglavnom do sredine prošlog stoleća, a u drugom izbor iz zbirke strane umetnosti. Lidija Ham kaže da je u stalnu postavku uključena i zbirka Eriha Šlomovića.

– Što se nas tiče tu ništa nije sporno, ali neki drugi misle da jeste. Narodni muzej nije vlasnik, on je centralna državna muzejska institucija, koja čuva kulturna dobra u vlasništvu Republike Srbije. Mi samoproklamovani vlasnici, već čuvari tog kulturnog dobra – objašnjava sagovornica Danasa povodom kontroverzi koje prate Šlomovićevu zbirku.

Centralna sala će i dalje biti namenjena tematskim izložbama. Na drugom spratu ostaje i kafe, gde će mnoge obradovati ponovni susret sa čuvenim metalnim stolicama, na čijem je naslonu inicijal sa dve rajske ptice iz Miroslavljevog jevanđelja, koji je i u osnovi logotipa Narodnog muzeja.

– Ove stolice su vrlo zanimljive. One su iz perioda obnove kad je muzej bio pod upravom Lazara Trifunovića. I ranije su bile u ovom kafeu. Mnogi posetioci obilazak našeg muzeja pamte po njima. Zadržali smo ih zbog upečatljivosti – potpuno su obnovljene i konzervirane – kaže Lidija Ham Milovanović, dok nas vodi ka novom izlazu prema Trgu republike.

Nema ničeg spornog

Pitanje slika, koje Italija traži od Narodnog muzeja, a koje su dobijene e kao ratna odšteta, prema rečima Lidije Ham sad je „pravosudna stvar“ i nema veze sa NM. Ona kaže da Muzej nema ništa ni sa problematičnim nesuđenim muzejskim depoom u Krnjači. „Taj depo nije naš. One u jednom trenutku to trebalo da bude, ali je vezan za nerealizovan projekat obnove. Naši pravosudni organi su slučaj rešili u korist države i Narodnog muzeja. Međutim firma Kunsttrans se oseća oštećenom, tako da je tražila međunarodnu arbitražu“, kaže Lidija Ham Milovanović.

Treći projekat

Poslednja inicijativa za rekonstrukciju Narodnog muzeja pokrenuta je 2001, a godinu dana kasnije na inicijativu tadašnjeg premijera Srbije pokojnog Zorana Đinđića održava je donatorska večera. Za glavnog i odgovornog arhitektu izabran je profesor Milan Rakočević, izrada projektne dokumentacije završena je 2007, a po mnogima kontraverzni Rakočevićev projekat, finansiran iz Nacionalnog investicionog programa, dobio je nagradu Privredne komore. Tri godine kasnije priča se vratila na početak, kada je krajem novembra 2010. arhitekta Vladimir Lojanica dobio je prvu nagradu na konkursu za rekonstrukciju Narodnog muzeja, koje je raspisalo Društvo arhitekata Beograda. Radove, započete krajem 2015. radio je konzorcijum od pet preduzeća, prevođen beogradskom građevinskom firmom Koto.“Ni jedan od prethodna dva odbačena projekat sad nije korišćen. Ono po čemu je ova obnova izvedena je taj treći pokušaj, gde ne postoji autorski rad arhitekte. Ovu temeljnu obnovu radio je autorski tim, vodeći računa sačuva izvorni izgleda a opet da sve bude osavremenjeno. Najznačajnija je zamena svih instalacija, uvođenje novih sistema bezbednosti, protivpožarne zaštite, klimatizacije, osvetljenja… – napominju u Narodnom muzeju.