Foto promo/ArhipelagNakon vrlo zanimljivog traganja za fotografijom ili slikom Beringera i sasvim neuspešne pretrage u bogatoj Sečenji biblioteci u dvorcu na Budimu, Mladi Aldin pođe na sastanak sa starim prijateljem, fotografom biblioteke koji mu je obično snimao ili kopirao dokumente potrebne za istraživanja.
Želeći da ga bar malo razveseli, prijatelj ga povede na ručak u restoran na peštanskoj strani. Parkirali su automobil ispod mosta Eržebet pa Aldin pomisli da će u Maćaš-pince (Matijin podrum) u koji je, kao i mnogi turisti, prvih godina putovanja u Budimpeštu redovno dolazio.
Ali oni prođoše taj čuveni i skupi restoran, podzemnim prolazom stigoše u Ulicu Vaci, a zatim skrenuše desno u zmijoliku Kiđo ulicu koja je izbijala na Trg franjevaca a zatim na Bulevar Košut.
Već pri kraju te uličice ekskluzivnih butika, s leve strane, pred brojem dva, prijatelj fotograf se zaustavi i povede ga u uzani prolaz.
Dočeka ih ljubazan konobar, mladić još u ugostiteljskoj školi i, očito po već prethodnom dogovoru s fotografom, povede ih pored punih separea do njihovog rezervisanog stola.
Aldin primeti kako su separei obloženi drvetom a u svakom se u teškom okviru nalazi po velika slika nekog od starih ugarskih gradova.
On se nasmeja kad u rezervisanom separeu ugleda sliku u boji sa potpisom Szabadka, mađarskim nazivom Subotice, i taman htede da zahvali prijatelju na ovoj maloj pažnji, kad mu se pogled prikova za sliku, prođoše ga trnci od saznanja koje mu sinu u magnovenju.
Bila je to zbilja Subotica s novom gradskom kućom, ali s gradskom kućom na nekom drugom mestu, tamo gde se, zapravo, u Subotici danas nalazi zadužbina Dušana Radića.
Sve se ostalo naizgled slagalo: u daljini se videla katedrala, glavni gradski trg sa starim spomenikom Svetom trojstvu, prolazio je tuda i stari subotički tramvaj, a u prozore plave većnice na Gradskoj kući, tik preko uske ulice Rudić, gledala je ogromna dvospratna palata.
Palata iz priče Jozefe Beringer.
Bila je sva okupana suncem, ali sa severne strane, s koje sunce ovde nikada ne greje.
Od prijatelja iz biblioteke Sečenji saznade da je kafanu „Apostoli“ u Kiđo ulici broj 2 otvorio 1902. Janoš Ferster (Förster János), a da je obnovljena 1913, kada su, sudeći po novoj gradskoj kući koja je završena 1912, oslikani i ovi separei slikama mađarskih gradova.
Arhitekta je bio Oskar Gatarnger (Gattarnger Oszkár), a kafanu je oslikao Eden Hausvirt (Hauswirth Ödön).
Čim se vratio u Suboticu, Aldin zamoli svoje prijatelje da mu ponovo zakažu prijem kod Jozefe Beringer, ali tada saznade da je ona pre nekoliko dana umrla.
U zavodu za zaštitu spomenika mu rekoše da takva zgrada, kakvu mu je opisala starica, i kako ju je naslikao slikar u peštanskoj kafani „Apostoli“ nikada nije postojala ni na tom ni na bilo kom drugom mestu u Subotici.
Autor je romansijer i esejista čiji je roman „Kaštel Beringer“ nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
