Pismo o pravdi i otvorenoj raspravi

Ali ovi neophodne rasprave takođe su osnažile novi skup moralnih stavova i političkih opredeljenja koja imaju tendenciju da oslabe naše vrednosti otvorene rasprave i poštovanja različitosti u korist ideološkog konformizma.

Dok pozdravljamo prvi razvoj događaja, istovremeno podižemo glas protiv drugog. Sile neliberalizma dobijaju na snazi širom sveta i imaju moćnog saveznika u Donaldu Trampu, koji predstavlja stvarnu pretnju demokratiji.

Ali otpor ne sme dozvoliti da se utvrdi u sopstvenoj tvrđavi dogme ili prisile – što desničarski demagozi već iskorišćavaju. Demokratsku inkluziju koju želimo možemo postići samo ako govorimo protiv netolerantne klime koja je zavladala na svim stranama.

Slobodna razmena informacija i ideja, životna snaga liberalnog društva, svakim danom postaje sve više sužena. Iako bismo to očekivali od radikalne desnice, cenzura se takođe sve više širi u našoj kulturi: netolerancija suprotstavljenih stavova, moda javnog sramoćenja i ostrakizma, kao i tendencija da se složena pitanja politike pretvaraju u zaslepljujuću moralnu superiornost.

Podržavamo vrednost oštrog i čak jetkog raspravljanja iz svih uglova. Ali sada se previše učestalo čuju pozivi za brzom i žestokom odmazdom kao odgovorom na uočene prestupe u govoru i mišljenju.

Još više zabrinjava kada institucionalni lideri, u duhu panične kontrole štete, donose brze i nesrazmerne kazne umesto razmatranja predloženih promena.

Urednici su otpuštani zbog objavljivanja kontroverznih dela; knjige se povlače zbog navodne neistinitosti; novinarima je zabranjeno da pišu o određenim temama; profesori se ispituju zbog citiranja književnih dela u nastavi; istraživač je otpušten zbog kruženja recenziranog akademskog rada; dok su šefovi organizacija smenjeni zbog nečega što je ponekad samo nespretna greška.

Bez obzira na to koji se argumenti navode povodom svakog konkretnog incidenta, rezultat je stalno sužavanje granica onoga što se može reći bez pretnji odmazdom.

Već plaćamo cenu u sve većem otporu prema riziku među piscima, umetnicima i novinarima koji se plaše za svoj opstanak ako odstupe od konsenzusa ili čak ako mu ne pokazuju dovoljnu privrženost.

Ova zagušljiva atmosfera na kraju će ugroziti i najbitnije vrednosti našeg doba.

Ograničenje rasprave, bilo od strane represivne vlade ili od strane netolerantnog društva, neminovno šteti onima koji nemaju moć i čini ih sve manje sposobnim za demokratsko učešće. Način da se poraze loše ideje jeste izlaganje, rasprava i ubeđivanje, a ne pokušaji da se ućutkaju ili odstrane kao nepoželjne.

Odbijamo svaki lažni izbor između pravde i slobode, jer one ne mogu da postoje jedna bez druge. Kao piscima, potrebna nam je kultura koja nam ostavlja prostor za eksperimentisanje, rizik, pa čak i greške.

Moramo sačuvati mogućnost neslaganja u dobroj veri bez ikakvih teških profesionalnih posledica. Ako mi sami ne budemo branili ono od čega zavisi naš rad, ne možemo očekivati da će nas braniti javnost ili država.

Prevod sa engleskog: Dragana Marinković

Otvoreno pismo više od 150 pisaca, profesora i naučnika objavljeno prvobitno u magazinu Harpers. Među potpisnicima pisma su Noam Čomski, Salman Ruždi, Margaret Atvud, Džon Banvil, Jan Buruma, Frensis Fukujama, Danijel Kelman, Parag Kana.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs