Pogled iz Varzina 1Foto: Pixabay/Knollzw

Sve ga je više brinuo porast broja poljskog stanovništva u Nemačkoj, kao i bezbednosna pretnja koju je to predstavljalo, pogotovo u istočnim pograničnim delovima. Retko koje političko pitanje je budilo toliko strasti.

Dok je bio na vlasti, Bizmark je podsticao nemačke zemljoradnike da kupuju zemlju u oblastima s većinskim poljskim stanovništvom. Kad se povukao, mučilo ga je što njegov naslednik nije previše o tome brinuo.

Bizmark, koji je govorio i poljski, nije bio nekakav borac za rasnu nadmoć, i imanja kao što je bilo njegovo zavisila su od slovenskih radnika, ali je bio zabrinut, a i nacionalističke lobi grupe molile su ga da javno o tome progovori.

Nakon što je na to pristao, vozovi specijalno iznajmljeni za tu priliku doneli su hiljade „hodočasnika“ patriota u Varzin da ga čuju kako javno osuđuje subverzivne aktivnosti poljskog plemstva i sveštenstva. Zatražio je žestoku reakciju pruske vlade.

Ovakvo zvono za uzbunu najavljivalo je pojavu nove vrste etničkih masovnih političkih partija, a Bizmark je tu regiju opisao kao granicu u rasnoj borbi između Nemaca i Slovena. Jedna veoma glasna i efikasna lobi grupa iz Berlina oformljena je da zahteva i od drugih političara da „podrže nemački narod u istočnom graničnom pojasu“.

Što se tiče lokalnih Poljaka, njima se Bizmarkov govor učinio gotovo kao objava rata, pa su se i oni mobilisali, bojkotujući nemačke radnje, podržavajući poljske listove i kulturne grupe, i prodajući zemlju isključivo jedni drugima a ne Nemcima.

Bizmark nije bio siguran da mu se sviđa kuda sve to vodi. Uostalom, shvatio je da dalja osvajanja teritorija na Istoku ne bi rešila problem koji Rajh ima s Poljacima, čak bi i povećao broj Poljaka, pa se stoga, kada je zemlja slavila njegov osamdeseti rođendan, založio za umerenost. Rekao je delegaciji studenata da, iako bi trebalo da prihvate borbu – jer „život je borba“ – trebalo bi i da zapamte da Nemačkoj nije potreban dalji rat.

„Dobili smo što nam je bilo potrebno (nakon rata s Francuskom). Borba za nešto više, iz žudnje za osvajanjem i zbog pripajanja zemalja koje nam nisu neophodne, uvek mi se činila kao zverstvo.“ Na kraju rođendanskog govora, starac je podigao čašu u Kajzerovu čast: „Nadam se da ćete 1950. svi vi koji i dalje budete živi nanovo punog srca uzvratiti na zdravicu ŽIVEO CAR I CARSTVO!“

Pošto je umro samo tri godine kasnije, 1898, nije se ni moglo očekivati od njega da predvidi šta će uslediti.

Isprva je njegovo imanje u Varzinu postalo gotovo hram kulta Bizmarka. U parku je postavljen ogromni spomenik, u šumi otvoren mali muzej, a napravljen je čak i kip njegovog omiljenog konja.

Ali postepeno su se nadvili oblaci i započeli su ratovi kojih se plašio. Ratoborni mladi Kajzer kojem je nazdravio prognan je u Holandiju, nemačke tropske kolonije su konfiskovane, a monarhiju je zamenila republika.

Nacisti su potom pokušali da nadmaše Bizmarkova postignuća, ali je Nemačka završila uništena, podeljena i okupirana.

Pruske više nije bilo na mapama, povraćena je nezavisna Poljska, a Bizmarkov voljeni Varzin našao se na pogrešnoj strani granice. Danas poznat pod imenom Varćino, služi kao škola za mlade poljske studente šumarstva.

Autor je američki istoričar čija je kapitalna knjiga Hitlerovo carstvo nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.

Prevod sa engleskog: Bojana Gajski

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.