“Pospanost” u bioskopu Balkan: Gostovanjem francuskog umetnika Borisa Šarmaca završava se 22. Beogradski festival igre

U nekadašnjen beogradskom bioskopu “Balkan”, gde je sa dve predstave zaredom ovogodišni Festival početkom marta otvorila kompanija libanskog umetnika Omara Ražina, u ponedeljak i utorak izvođenjem komada “Pospanost” 22. BFI formalno će zatvoriti Boris Šarmac, poznati francuski igrač, koregraf, do jula zvanično direktor Teatra igre Pine Bauš iz Vupertala, prvi čovek projekta “Teren” – koreogarskog eksperimenta na otvorenom prostoru.

Iz programa 22. BFI ostaje samo još, zbog povrede igrača, za 20. maj u SNP-u odloženo gostovanje komada “Onaj ko pada” takođe svetski poznatog francuskog igrača i koreografa Joana Buržoa.

Boris Šarmac predstaviće se večeras kao koreograf i igrač u solu “Pospanost”, koprodukciji više umetničkih kuća, premijerno izvedenom 2021. u Operi u Lilu.

Ovaj rad traje nepun sat, a kao muzičku osnovu ima dela različitih žanrova, od velikana baroka do filmske muzike i Enija Morikonea, zvukova iz prirode – poja ptica i oluje.

“Dopada mi se ideja da koreografske ideje dolaze kad ležite, kad zaspite, kad ste pospani. Voleo bih da napravim pospani solo inspirisan fazama latencije i istraživanja hibernacije, a za kraj prizvuk sanjarenja i vrisak buđenja, da istražuje želju za pasivnošću, da se kreće oko sna. U ovom solu želeo bih da razmišljanja učinim što vidljivijim”, kaže Bors Šarmac, kreator eksperimentalnih projekata poput efemerne škole Bosal, Muzeja igre, koncepta Terrin (Teren), inače poznat kao pripadnik radikalne igre.

U BFI kažu da je “vešt da poveže svoja preispitivanja sa stanjem savremenih tela, stvarajući hibridne predstave i formate koji, u širokom spektru prostora, kombinuju kreaciju i repertoar, teoriju i transmisiju”.

Sa diplomom Baletske škole pariske Opere i lionskog Nacionalnog konzervatorijuma za muziku u igru Boris Šarmac izgradio je svetsku karijeru.

Između 2009. i 2018. bio je direktor Muzeja igre pri Nacionalnom koreografskom centru Rena i Bretanje.

Udruženje Teren je pokrenuo 2019. kao projekat koreografskih eksperimenata bez zidova i krovova, umetnutih u grad i javni prostor.

Jedno vreme bio je gotovo stalni autor Avinjonskog festivala, a neki od njegovih radova našli su se i na repertoaru Baleta pariske Opere.

Šarmac je autor više knjiga o igri, izvođač i improvizator koji je sarađivao sa Odil Dubok, Medirikom Koljonom, Anom Terezom De Kersmaker i Tinom Segalom.

Njegov rad se prikazuje širom sveta, uključujući Muzej moderne umetnosti u Njujorku i Tejt Modern u Londonu.

Kao direktor Teatra igre Vupertal zajedno sa Terenom radi na umetničkim projektima koji povezuju Nemačku i Francusku u zajedničkom razvoju koreografskog rada i repertoara Pine Bauš.

Režirao je nekoliko filmova, uglavnom zasnovanih na koreografskom materijalu iz sopstvenih komada, kojima je 2023. u Marseju bila posvećena izložba o savremenoj umetnosti.