58. Oktobarski salon od 12. septembra do 1. novembra 2020.

Kustosi jubilarne izložbe su Italijani Ilarija Marota i Andrea Baćin, koji su na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekli da još uvek nisu spremni da saopšte ceo spisak umetnika, ali da će ih biti 54 iz celog sveta, od toga je njih devetoro iz regiona prošlo na konkursu i reč je o veoma mladim umetnicima, što je u skladu s konceptom „Sanjari“.

Kustoskinja Ilarija Manota je istakla da su nam umetnici potrebni zbog svog pogleda u budućnost.

– Kao nikada ranije, sada su nam najpotrebnije antene okrenute ka budućnosti da bi proširili naš pogled kako prema budućnosti, tako i prema sadašnjosti. Sama planeta Zemlja, priroda, rodna pitanja, demokratija, socijalni i politički identiteti su neke od ključnih tema koje će se pojaviti na ovoj izložbi Umetnici su nam potrebni, njihova senzibilnost, njihov pogled i osećaji, a isto tako i njihovi snovi – istakla je Marota. Prema njenim rečima, „tamo gde tehnologije nikad neće uspeti da stignu, ono što ni nauka još nije uspela da shvati, umeju umetnici koji nam pružaju novu perspektivu, kao novi scenario savremenog sveta“.

– Jedan od aspekata koji smo pokušavali da istražimo koncipirajući izložbu jeste ključna uloga koju nove tehnologije igraju u našim životima. U svetu političkih i geografskih granica koje nas snažno dele, postoji ograničenje koje ne možemo tako lako da preskočimo, ali zato možemo da pređemo granicu između stvarnog i virtuelnog sveta – skrenula je pažnju Marota. Ona je ispričala da je, radeći zajedno sa Andreom Baćinom na koncepciji OS i kroz razgovore sa umetnicima, došlo do toga da su „Sanjari“ postali u isto vreme i sinonim za nadu, za revoluciju, za promenu, za perspektivu.

– Sva ta značenja su tačna jer izražavaju viziju koju smo želeli da damo izložbi pozivajući umetnike koji se bave različitim medijima, koji govore različite umetničke jezike. Ako posmatramo digitalizaciju kao fenomen današnjeg sveta, možemo samo još više da budemo zbunjeni i dovedemo sami sebe u sumnju šta je zbilja stvarno, a šta više nije. Ovo vanvremensko pitanje nas vodi na začetke zapadne misli kada su se filozofi pitali da li su možda snovi stvarniji od stvarnosti – podsetila je Marota.

– Pitanja su, u stvari, kako doživljavamo današnji svet, šta je u stvari stvarnost, koje uslovljenosti utiču na našu sposobnost da kritički doživljavamo stvarnost, kako umetnici mogu da objasne složenost ljudskog bića danas i kako tehnologija može da stvori stvarnost na koji način su sva ta obećanja i njeni neuspesi promenili, pojačali i bavili se idejom napretka i emancipacije – ispričala je Ilarija Marota.

Prema njenim rečima, „osnovna namera ‘Sanjara’ leži u preispitivanju ne samo varljive i dvosmislene prirode realnog, već i prostora umetnosti, koji je zamišljen kao prostor slobode, koji može da dovodi u pitanje izvesnost realnog sveta , stečenog znanja i naših uverenja“.

– U svetu u kom kulturne, religijske, pa čak i ekspresivne barijere postaju sve veće umetnici reaguju na paradoksalne slučajnosti suprotstavljenih stavova, kakvi su otvorenost, propustljivost, nepoverenje i odbijanje, stvaranjem jednog novog prostora. Prostora u kome je moguće eksperimentisati, rasnim seksualnim i društvenim slobodama, prostora u kom umetnost nema jednu već mnoge forme zahvaljujući stalnoj razmeni između virtuelnog i fizičkog – istakla je Ilarija Marota.

Kustos Andrea Baćin je potom pročitao imena umetnika, koji su, kako je rekao, izabrani „nakon pažljive evaluacije skoro 300 pristiglih prijava i portfolija“. Baćin je kazao da je selekcija pravljena na osnovu dvostrukog kriterijuma. Prvi je generacijski kriterijum koji ima za cilj identifikovanje novih talenata, a drugi je da se poseban značaj umetnicima sa Balkana i iz Srbije budući da je OS manifestacija čiji je cilj da podstakne nove generacije umetnika koji žive i rade u Srbiji. Odabrani umetnici i umetnice su: Marija Avramović i Sam Tvidale, Sanja Ćopić, Nenad Gajić, Nadežda Kirćanski, Hana Miletić i Sonja Radaković.