na_kafi_kod_sekspira_ sanja domazet

Vrata na koricama knjige „Na kafi kod Šekspira“ Sanje Domazet sva su ona kroz koja je ova spisateljica prošla ulazeći u domove poznatih pisaca, umetnika, ljudi važnih za istoriju ovoga sveta… Iz tog iskustva nastala je ova zbirka eseja-putopisa u izdanju Glasnika, koja je predstavljena u knjižari „Geca Kon“.

U kući Ane Frank, reprodukcije na zidovima Anine sobe gde je, pored Grete Garbo, filmske zvezde tog vremena, jedna četrnaestogodišnja devojčica stavila i Mikelanđelovu „Pijetu“, Rembrantov i Da Vinčijev autoportret, govore o njenoj sklonosti ka umetnosti, kao i njenom talenatu za pisanje i režiranje komada kojima je zabavljala svoju porodicu skrivenu u toj kući.

Ona je i sama želela da postane umetnik i pisac i, na neki način, nakon svog života, to je i postala.

U slučaju ruskog pisca Gajta Gazadanova dom je veliki deo vremena bio njegov automobil kojim je taksirao, u koji je primao izgubljene duše i upoznavao ih, a u tom automobilu ponekad je i spavao i pisao.

Kuća Margaret Diras nije svakodnevno mogla biti bez – soli, bibera, šećera, kafe, vina krompira… i drugih potrepština, kao bilo koja druga, „obična“ kuća, kako stoji u sačuvanom spisku doma slavne spisateljice.

Ona je, inače, govorila da kuća ima dve svrhe – da se u njoj vodi ljubav i piše, ali da te dve aktivnosti moraju biti odvojene jedna od druge, tj. da svom muškarcu žena ne treba da govori o svom pisanju.

I atmosfera Frojdovih soba podeljena je na one porodične i one u kojima je primao pacijente i, prema rečima autorke, ne odaje duh strogog devetnaestovekovnog naučnika, već osobe koja je volela život, dobro vino i hranu, koja je svojoj deci pred spavanje čitala Dikensa…

U kući u kojoj je rođena Milena Pavlović Barili između ostalog postoje njene plesne cipele i igračke, nešto od onoga što će takođe nagovestiti njenu sudbinu.

A tajanstveni, odmereni Andrić o čijem se privatnom životu nikad nije znalo previše imao je dva pisaća stola – jedan na kome je stvarao svoja dela i drugi na kome je sam odgovarao na pisma koja su mu stizala.

Na čuđenje istoričara književnosti o Šekspirovom poznavanju biljaka u njegovim delima odgovor daje dvorište njegove rodne kuće u kojoj je čitava botanička bašta.

Kuće u koje je kročila Sanja Domazet i pažljivo opažajući detalje u njima, ne obilazeći ih kao muzeje, već ponirući u dubinu ličnosti koje su u njima živele su i: Betovenova kuća, kuće Dučića, Darela, Ljube Popovića, Margaret Jursenar, Mocarta, Monea, Kazanove, Van Goga…

„Na kafi kod Šekspira“ Sanje Domazet spada u knjige za čitanje, znanje i ljubav, istakla je Glasnikova i urednica ovog izdanja Gordana Milosavljević Stojanović dodavši da je ona pisana jezikom lepe srpske književnosti, esejistike i putopisa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.