Profesorke Jovanović i Dragičević Šešić: Samo podobni će svirati, pevati i režirati

Aktuelna vlast u Srbiji je odlučna da uništi sve univerzitete i ceo kulturni prostor, tako da će u zemji samo „podobni“ moći da predaju, režiraju, stvaraju, smatraju sagovornice N1.

Profesorka Katarina Jovanović kaže da se na Medicinskom fakultetu desio pokušaj instrumentalizacije Studentskog parlamenta, radi dobrobiti režima.

„Članovi Studentskog parlamenta se biraju na svakom fakultetu. Važno je da taj Studentski parlament kasnije izabere svoje predstavnike koji će prisustvovati radu upravljačkih tela fakulteta. Studenti svojim glasovima zapravo doprinose tome kako se biraju upravljački organi, konkretno dekani. Ako to podseća građane Srbije na sve ono što smo videli u tužilaštvima, u Ustavnom sudu, setiće se da smo na mnogim mestima videli zamenu stručnih ljudi ‘lojalistima’ u svrhu ostanka SNS na vlasti“, rela je ona.

Tvrdi da je to pokušalo da se sprovede na Medicinskom fakultetu.

„SINAPSA je pobedila. Inspekcija može da kaže šta hoće, znamo šta se tamo desilo. Zabrinjava što će izbori na svim fakultetima biti ovakvi“, navela je ona, ističući da je veoma važno da se ovi izbori održavaju pred budnim okom javnosti.

Profesorka Dragičević Šešić kaže da moramo živeti u društvu u kom se institucije poštuju.

„Videli smo da je jedna studentska klika, uz podršku vlasti, uzurpirala moć unutar Studentskog parlamenta. .. i onda je zloupotrebljavala u situacijama kada je i kako vlastima odgovaralo“, navela je ona.

Profesorka kaže da je Univerzitetu autonomija već skoro ukinuta.

„Sa manipulativnim izborom studenata u Studentski parlament, autonomije više ne bi bilo“, kazala je ona.

Pritisci u kulturi

Zajednica umetnosti i kulture pokrenula je inicijativu „Prijavite slučaj političke represije u kulturi“.

Oni prikupljaju iskustva onih koji radeu kulturi, a koji su pretrpjei progone i pritiske.

Profesorka Dragičević Šešić kaže da smo mislili da smo se u proteklih godinu i više dana oslobodili – ali da je većina ispitanika iz straha tražila da ostane anonimna, naročito oni koji dolaze iz provincije.

Kaže da su mnogi koji su podržali studentski protest pretrpeli neki vid represije.

„Ima onih kojima je onemogućen bilo kakav dodatni rad“, navela je ona.

Dala je primer radnog sastanka koji je održan u Subotici, nakon koga su sve tri učesnice odmah bile pozvane na razgovor kod direktora.

„To je u stvari bila vrsta represija prema svim onim drugima u kolektivu, koji će znati da posle prisustva tribini možete očekivati poziv kod direktora. To je ‘odlična’ opomena za bilo koga drugog, naročito samohrane majke ili druge ljude koji ne mogu da rizikuju otkaz ili suspenziju“, kazala je.

Profesorka Jovanović je lično bila izložena pritiscima, ali kaže da ne pamti trenutak u svojoj karijeri kada nije bila „pod nekom vrstom zabrane“.

„Nikada se nisam zadovoljavala time da budem izvođač ili zabavljač. Ja sam slobodnomisleće biće, i kao takva imam pravo da izražavam svoje mišljenje samostalno ili u bilo kojoj drugoj organizaciji, pa i političkoj – sve dok god ne koristim svoja predavanja i teritoriju svog fakulteta da sprovodim bilo kakvu politiku. Moja podrška studentima je nedvosmislena i ostaće takva“, navela je.

Podsetila je da su se pritisci povećali nakon dana kada je policija upala u Rektorat BU, što je bilo samo još jedan nastavak narušavanja autonomije Univerziteta – pre toga su im bile ukinute plate, pa im je nametnut SPIRI sistem…

„Da nemamo sumnje – ova vlast je odlučila da uništi sve Univerzitete. Isto kao što je odlučila da uništi umetničko stvaranje, kulturni prostor. Samo podobni će svirati, samo podobni će pevati, samo podobni će režirati“, kazala je.

„Kada uskratite umetniku moć da stvara, vi ga kao ljudsko biće ubijate“

Naročito su nezaštićene kolege u manjim mestima, istakla je.

Tribine koje organizuju stoga imaju za cilj da ih ohrabre i ujedine.

„Naročito je važno ohrabriti glumce. Imamo glumca iz Kragujevca koji četiri godine ne dobija nijednu ulogu. Njemu je uskraćeno pravo na rad. On je nominalno u stalnom radnom odnosu, nije mu uskraćena minimalna zagarantovana plata, ali kada umetniku uskratite pravo na stvaralaštvo – vi ste njega kao ljudsko biće suštinski ubili. Možda je teška reč, ali mi vidimo da određeni reditelji ne režiraju u javnim pozorištima. Niko ne sme da se usudi da pozove“, navela profesorka Dragićević Šešić.

Dala je primere oduzimanja prostora „nepodobnim umetnicima“, uzurpaciju programa manjihskih zajedica…

„Gledamo situaciju po ustanovama kulture u kojima vladaju nekompetentni v.d. direktori – koji ne ispunjavaju uslove, a pritom su poslušni jer su na ‘kratkoj uzici'“, dodala je.

„Država ti plaća platu“

Na pitanje da prokomentarišu tezu da se „protiv vlasti bune oni koji primaju platu iz budžeta, od države“, profesorke odgovaraju da je to užasan način da se opiše izreka „veži konja gde ti gazda kaže“.

„Čak i u onom samoupravnom socijalizmu, ljudi su govorili svoje mišljenje i nisu se plašili“, kaže profesorka Dragićević Šešić.

Profesorka Jovanović ističe da je to potpuno netačna postavka stvari.

„Režim nije vlasnik bankovnih računa i ne plaća nam plate iz svog budžeta. Oni samo upravljaju sredstvima koji dolaze od poreza i doprinosa građana. To važi i za penzije. Zabrana rada umetnicima, posebno baletskim igračima, operskim umetnicima i glumcima, jeste najtragičnija stvar zbog toga što mi imamo svoje vreme trajanja koje ne znamo. Nama se oduzimaju decenije mogućeg rada. Ja imam 53 godine, ja moram da pustim svoje studente i svoje mlade generacije da počnu da pevaju. Veliki bunt traje u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tamo je mladim ljudima onemogućeno da pevaju, onemogućeno da igraju, onemogućeno da se bave svojim poslom. Te generacije su osakaćene za umetnički doprinos koji bi mogli dati ovoj našoj inače maloj i osiromašenoj kulturi“, zaključila je ona.