Gomboce, vanilice, kitnikez pa sarmice od zelja, baklava, podvarak sa ćuretinom, gruvanica, belmuž, zeljanik – sva ova stara, srpska jela od severa do juga zemlje našla su se u koricama knjige Miodraga Ilića pod nazivom “Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje” čije je predstavljanje, nakon Beograda, organizovano i u Narodnom muzeju Zrenjanin.
Promociju je pratila bogata trpeza, kako drugačije u srcu Banata nego sa študlama, pecivima, slanim i slatkim đakonijama. Saradnja je, prema rečima Ilića, započela uspešno dok je prikupljao pisani materijal o jelima. Etnološko odeljenja ove ustanove omogućilo je autoru uvid u najstarije sačuvano izdanje o kuvanju, knjigu pod nazivom “Kuvar zaboravljenih jela” štampan 1914. godine u Velikom Bečkereku.
-Zaista sam naišao na vrhunsku porofesionalnost i visoko razumevanje, nigde nisam tragajući za podacima o starim jelima, naišao na takav projem. Od svih muzeja u zemlji kojima sam se obratio, samo dva su odgovorila a jedan od njih je zrenjaninski. Zato u knjizi ima najviše recepata sa severa zemlje i iz centralne Srbije, dok je sa juga manje jer je i manje pisanog traga – objašnjava Miodrag ilić.
Pored ove literature, Ilić je koristio delo antropologa Sime Trojanovića „Starinska srpska jela i pića“ iz 1896. godine, kao i zapise etnologa Jovana Erdeljanovića, koji govore o načinu pripremanja zaboravljenih jela.
-Pokušao sam da uvrstim i recepte iz najstarijeg sačuvanog kuvara Jerotija Draganovića, koji se čuva u Krušedolu, ali nisam našao adekvatan prevod. U knjizi su se našli i recepti iz starih, sačuvanih kuvara mojih saradnika a sve smo isprobali, slikali i prikazali kako bi svako mogao to da pripremi. Sve je ovo proizašlo iz pisanja sajta o kuvanju, bio je to logičan sled da bi se podaci trajno sačuvali i povezali sa istorijskim kontekstom. Sem toga, kod nas ima malo pisanih knjiga o kulturi ishrane. Smatra se da je tradicionalna kuhinja ona koja se u određenom geografskom regionu prirermala do drugog svetskog rata, sa autohtonim sastojcima. Zašto do tog perioda, pa zato jer posle počinje industrijalizacija i primena pesticida i hemije u poljoprivredi – priča Ilić za Danas.
Profesorka sa departmana za hranu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Slađana Šobajić, saradnica na knjizi, kaže da su tradicionalni načini ishrane u žiži interesovanja i naučne i stručne javnosti u mnogim zemljama. Cela Evropa, prema njenim rečima, radi na očuvanju kulinarskih tradicija, sa naučno definisanim standardima.
– Kulinarska tradicija je deo nematerijalne kulturne baštine a kada se o njoj vodi računa, čuva se sve ono što je karakteristično za određene narode. U vreme globalizacije svi jedemo skoro sve isto i u tom prelasku na iste namirncie, mi polako zaboravljamo stare namirnice koje smo nekada koristili svakodnevno. Ne znam da li ljudi danas znaju šta je sremuš, da li znaju druge salate koje su naši stari koristili. To nisu samo salate, već i namirnice lekovitog svojstva. Tako su se u Srbiji bosiljak i nana smatrali začinima koji su istovremeno i lečili i hranili. Mi sada pokušavamo da oživimo namirnice koje imaju izvore nutrijenata – objašnjava dr Slađana Šobajić.
Na promociji knjige Miodraga Ilića učestvovali su saradnici u ovom projektu – Dragana Ilić, blogerka Kristina Gašpar, Bojan Marinkov i profesionalni kuvar Dejan Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
