Džon Mek Laflin: Ljudi u Jugoslaviji bili su dobro upućeni u muziku 1Foto: EPA/MANUEL LOPEZ EDITORIAL USE ONLY

Džon Mek Laflin (1942) je nesumnjivo jedan od najboljih svetskih gitarista kada je u pitanju džez-rok. On je pre pedeset godina napravio revoluciju u svetu džez muzike sa novim fjužn kompozicijama. Na poslednjem albumu „Liberation time“ (juni 2021), Mek Laflin se vraća svojim korenima i klaviru., prvom instrumentu koji je počeo da svira.

Sedamdesetih godina Mek Laflin počinje da se probija na njujorškoj sceni i nastupa sa najboljim muzičarima, kao što je bio Miles Davis, koji ga je angažovao da svira na njegova dva albuma: In a Silent Way i Bitches Brew.

Posle ovih uspešnih i zapaženih početaka, Mek Laflin je bio spreman da osnuje sopstveni bend. Tako je sa bubnjarom Bilijem Kobamom, violinistom Džerijem Gudmanom i klavijaturistom Janom Hamerom počeo avanturu pod nazivom Mahavishnu Orchestra.

Neko je jednom opisao njihove džez-rok kompozicije kao mešavinu vatre i benzina iz koje je stvoren kataklizmični zvuk!

U intervjuu za Danas, između ostalog, on nam je otkrio i kako je nastao njegov najnoviji projekat u saradnji sa vrsnim muzičarima kao što su Geri Hazbend, Etjen Mbape, Vini Kolajuta, DŽulijan Sigel, Rože Rosinjol i drugi.

Da li je bilo nekih posebnih događaja ili okolnosti koje su uticale da postanete ono što ste danas?

– Da, naravno, bilo ih je više. Kao prvo, moja majka je bila violonistkinja i uvek me je ohrabrivala u pokušajima da se bavim muzikom. Moja dva brata su veoma rano shvatila da sam talenatovan za gitaru i koliko mi je to važno, tako da su me uzeli pod svoje i stalno mi puštali Misisipi bluz, džez i flamenko. Danas se taj uticaj oseća u mojim kompozicijama. Sa dvadeset dve godine sam se upoznao sa indijskom kulturom što je ostavilo neizbrisiv trag na mene i na moju umetničku inspiraciju.

Vaš poslednji album „Liberation time“ je nastao u periodu pandemije. Recite nam nešto više o tom projektu.

– „Liberation Time“ je proizašao iz moje frustracije koja je nastala kao posledica epidemiološke krize u kojoj smo se svi našli. Prvi lockdown je počeo 17. februara 2020 (na dan Svetog Patrika!), tako da je moja celokupna turneja predviđena tog leta bila otkazana. Svi smo se nadali da će se na jesen stvari vratiti u normalu i da će situacija ići nabolje, ali naprotiv, sve je krenulo nagore. Kao rezultat toga, moja jesenja turneja u Japanu je isto tako otkazana. U želji da ostanemo u vezi sa muzikom, moja supruga i ja smo počeli da pravimo kratke audio-vizuelne snimke za YouTube i tako skupljamo pomoć za mlade muzičare koji su se našli u katastrofalnoj finansijskoj situaciji.
Pošto je industrija ploča uglavnom nestala, mnogi muzičari su počeli da zarađuju za život na koncertima bez koncerata, tj. virtuelno! Tako se tehnika snimanja (na daljinu) razvila u pravu umetnosti i postala sastavni deo albuma „Liberation time“.
Tokom septembra prošle godine moja frustracija se nastavila zbog toga što se komunikacija sa prijateljima i muzičarima svela na telefonske ragovore. To opšte nezadovoljstvo se pretvorilo u komponovanje.
U roku od nekoliko nedelja sam imao materijal za celokupni album. Dodao sam posle još dve solo kompozicije za klavir koje su snimljene osamdesetih godina.
Umesto samo jedne kompozicije, kao što je bio plan u početku, rešio sam da snimim album i da to bude tribute velikim muzičarima koji su učestvovali na njegovom ostvarenju. Zahvaljujući njima album je bio neverovatno dobro primljen. Zaista nisam očekivao tako pozitivnu reakciju.

Interesantno je da te dve kompozicije na klaviru izvodite sami, iako niste pijanista.

– Da, one su komponovane 1981, u vreme kada je moja tehnika sviranja na klaviru još uvek bila zadovoljavajuća. Učinilo mi se da se te dve kompozicije idealno uklapaju u koncept albuma. To je prvi put da ih javno izvodim na klaviru.

Pre nekoliko godina ste počeli da patite od artritisa i mislili ste da je vaša muzičarska karijera gotova, međutim kada slušamo poslednji album, ne bi se moglo reći da ste izgubili na brzini i tehnici. Kako ste uspeli da prevaziđete ovaj zdravstveni problem?

– Od 2014. do 2016. sam bio pod nadzorom dva lekara iz Minhena, koji su moji prijatelji. Oni su mi mnogo pomogli. Posle toga, 2017. sam počeo sa tretmanom kod jednog drugog doktora koji leči sportiste u Monaku, gde živim. On mi je pokazao tehniku auto-lečenja, koju je usavršio dr DŽo Dispensa. Ova fantastična metoda je otklonila sve bolove, a primenjujem je svakodnevno. Mogu da vam kažem da je danas moja tehnika sviranja bolja nego ikada!

Da li postoji još neki muzičar sa kojim niste svirali, a to biste voleli?

– Ne verujem. Svirao sam sa najvećim imenima sa svih strana sveta. Mislim da nema ništa više što bih mogao da poželim!

Kako vidite budućnost džeza?

– Vrlo teško pitanje, imajući u vidu da svako budućnost sagledava na različit način. Siguran sam da džez neće nikada nestati zbog toga što predstavlja deo kulturne istorije čovečanstva. DŽez muzika prolazi kroz vrlo težak period zbog toga što se sve menja i što industrija ploča polako, ali sigurno, propada. Mislim da se kultura ciklično menja i da je samo stvar vremena kada će džez ponovo biti aktuelan.

Svirali ste mnogo puta u Beogradu i Srbiji. Kakvi su vam utisci?

– U Srbiji sam počeo da sviram još sedamdesetih godina. Tada je to bila Jugoslavija i voleo sam da sviram u svim delovima zemlje. Tih godina, arhitektura Beograda me je pomalo podsećala na Istočnu Nemačku, ali ljudi su svuda bili neverovatno otvoreni, prijateljski nastrojeni i veoma dobro upućeni u muziku. Čak je 2008. u Beogradu snimljen uživo koncert sa mojim bendom i izdat je DVD pod nazivom Live@Belgrade!