Internet je skratio put od garaže do publike

Posle nekoliko promena imena i više nastupa u Beogradu i Vranju, od 2003. godine prave pauzu u radu, da bi 2005. nastavili kao tročlani bend. Dve godine kasnije na kompilaciji „Jutro će promeniti sve?“ (PGP RTS) objavljuju singl „Značajan događaj“.

Bend od tog trenutka mnogo više nastupa, a u aprilu 2007. godine zajedno sa grupom The Mothership Orchestra, održali su koncert u malom klubu Doma omladine Beograda pred gotovo 400 ljudi. Godine 2008. Nežni Dalibor snima tri pesme u studiju Više elektrotehničke škole u Beogradu, koje objavljuju na kompilaciji „Zdravo, zdravo, zdravo“ (Kultur Akt). Prvog septembra 2008. godine objavljuju prvi album „Sredstva i veštine“. Album je snimljen u studiju producentske kuće Digimedia i sadrži 14 numera. Producent izdanja je Boris Mladenović (Jarboli, Sila, Veliki prezir, Dvojac bez kormilara). Drugi studijski album su objavili 2011. pod nazivom „Normalan život“, takođe pod producentskom palicom Borisa Mladenovića. Povodom sutrašnjeg koncerta u Domu omladine, razgovarali smo sa pevačem Ivicom Markovićem.

• Važite za bend koji je jedan od predstavnika tzv „nove srpske scene“. Koliko je ta scena razvijena danas i da li bendovi sarađuju jedni sa drugima?

Taj termin je u početku bio povezivan samo sa bendovima iz istoimene edicije koju su izdali kuće Odličan hrčak i Digimedia, ali se sada, što je i jedino realno, koristi za celu generaciju bendova koji trenutno rade. Scena je doživela neku kvantitativnu eksploziju tu oko 2006-2007. godine i od tada se polako ali sigurno razvija. Neki od bendova su stekli solidnu popularnost ovde u regionu, a neki ni ne deluju u pravcu sticanja popularnosti. Ja mogu da potvrdim da svi bendovi koji održavaju probe u zgradi BIGZ-a sarađuju svakodnevno. Viđamo se, družimo se, sviramo, volimo se, mrzimo se, sve kako treba.

• Da li mislite da bi muzički put Nežnog Dalibora bio drugačiji da ste ostali u Vranju i da li je bendovima koji nisu iz „prestonice“ teže da se probiju?

Mislim da tog puta ne bi ni bilo da smo ostali u Vranju. Naravno da je mnogo teže bendovima koji ne rade u Beogradu. Iako je internet u mnogome skratio put od garaže do publike, mnogo je jednostavnije delovati odavde, ako ništa drugo brže i jednostavnije odreagujete na pozive organizatora koncerata, na pozive medija…

• Dosta ste nastupali po manjim gradovima širom zemlje – da li su ljudi tamo željniji koncerata, s obzirom da ih nema toliko često kao u Beogradu npr?

Ljudi tamo jesu željni, uvek bude topao prijem kad god se svira u nekom manjem gradu, i nekako što južnije to bude luđe. Evo, najsvežije u mom sećanju je gostovanje u Zaječaru gde nam je bilo zaista sjajno.

• Oba vaša albuma producirao je Boris Mladenović. Koliko je producent značajan za jedan bend?

Produciranje albuma je izuzetno odgovoran posao koji može zvuk benda da okrene naglavačke. Borisov pristup je uvek bio da se zabeleži ono kako bend zvuči uživo. Mislim da smo to naročito uspeli na našem drugom albumu – „Normalan život“, koji je i snimljen uživo, odnosno tako što smo svi svirali zajedno.

• Oba albuma se nalaze na exitmusic.rs kao besplatan download, a izdao ih je Odličan hrčak, jedan od retkih izdavača koji izlazi u susret mladim bendovima. Da li u našoj zemlji nedostaje još takvih izdavačkih kuća i uopšte medijske podrške mladim bendovima?

Naravno da nedostaje još podrške u svakom smislu. I televizije i radio-stanice su potisnule gitarsku muziku u neke periferne termine. Nekako je uho muzičkih urednika postalo previše nežno u poslednjih desetak godina.

U planu su koncerti i nove pesme

Nekakvi srednjoročni planovi su da ove godine nastavimo da sviramo istim tempom kao i prošle, kad smo imali oko 30 koncerata širom regiona, a da istovremeno radimo i na novim pesmama. Par njih ćemo snimiti već u naredna dva, tri meseca. Što se tiče kratkoročnih, prva stvar u nizu su koncerti sutra u Domu omladine Beograda, a zatim i u SKC-u u Kragujevcu 3. februara.