Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 1Najpoznatija fotografija Smaka ispred Doma omladine gde je sve i počelo Foto: Privatna arhiva Slobodana Stojanovića Kepe

Kada večeras na koncertu „Smaka” ispred kragujevačke Skupštine grada odjeknu stihovi „Negde iz daleka čuju se daire” sve misli biće upućene Borisu Aranđeloviću, preminulom pevaču benda čiji je autentičan vokal ostavio neizbrisiv trag u našoj rok muzici. Koncert, zamišljen kao neka vrsta legata grupi „Smak” za njihovih 50 godina postojanja posvećen je Aranđeloviću.

– I, ubuduće sve što budemo radili biće posvećeno Borisu, našem bratu, čoveku koji je imao neverovatan i neponovljiv smisao za humor, naglašava gitaristička legenda Radomir Mihailović Točak.

Kragujevačka grupa „Smak”, po mišljenju svih istoričara, hroničara i kritičara rok muzike sa ovih prostora, bila je i biće poštovana zbog Točkove gitarske virtuoznosti, Kepinog nesvakidašnjeg bubnjarskog zvuka i tehnike, Borisovog glasa i falseta koji je „često korišćen u duelima gitare i glasa” i Zoranovog prepoznatljivog zvuka na bas gitari.

– Kada smo se mi pojavili sa električnim gitarama i instrumentima sa pojačalima, nazivali su nas „čupavcima” i „propašću muzike”. Svako vreme ima svoje, naravno da je onda bilo sve drugačije i da ne može da se poredi sa sadašnjim dobom ali mislim, uprkos i današnjim muzičkim interesovanjima najšire populacije da će rok još dugo biti živ i aktuelan, smatra Radomir Mihajlović Točak, legendarni gitarista, u jednom od retkih obraćanja medijima na otvaranju izložbe posvećene 50. godišnjici rada „Smaka”.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 2
Kepa, Zoran i Točak na izložbi posvećenoj pola veka postojanja i rada „Smaka” Foto: Z.S.M.

Ali, po njegovim rečima, ono što je isto i nekada i sada je da nikada niste sigurni da li ste napravili hit ili ne, kao i koja je pesma „baš ta”.

– Niko ne može da predvidi tačno i dokuči, šta publika hoće i voli. Na primer, kada je „Smak” snimio album „Crna dama” tu pesmu smo stavili na A1 ploče, a „Alo” na B1 iskreno misleći da će to bti najveći hitovi a ispalo je da su „Daire” dan danas najslušanija pesma sa tog albuma, argumentuje Točak svoju tezu.

Za njega pola veka rada grupe nema nikakvog posebnog značaja jer, kako ističe, „Smak” je bio, jeste i biće.

– U tom smislu nema nikavih ograničenja. Kada je u pitanju naša muzika ne postoji ni početak ni kraj, iskren je on.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 3
Poster najpoznatije postave grupe objavljen u TV novostima Foto: Privatna arhiva Slobodana Stojanovića Kepe

Za basistu Zorana Milanovića „Smak” je „skup višegodišnje čudne hemije”.

– Mi, iz tri grada u Šumadiji, „pokupili” smo sve najbolje iz Kragujevca, Čačka i Kraljeva. Uspeli smo sve to da objedinimo u grupu. Tu hemiju, talenat ali i naporan rad. E, sad, da li će sve to i kada da uspe i da „upali”, nikada ne znaš, smatra Zoran, koji uvek voli da istakne da su „smakovci” isto tako dobro svirali i godinama pre nego što su postali poznati i popularni.

A, koliko su bili popularni kao jedna od najvećih rok grupa sa ovih prostora sedamdesetih godina prošlog veka, svedoče nebrojene naslovne strane „Džuboksa”, „Zdravo”, „Eureke”, „Diska”, „TV novosti”. Tu je i njihova kopletna diskografija, zlatne ploče, posteri, fotografije sa koncerata i turneja.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 4
Koncert ispred Prve kragujevačke gimanzije 1977. godine Foto: Privatna arhiva Slobodana Stojanovića Kepe

Rok iznad Atlantika, kada su svoj sing „Satelit” promovisali iznad okeana na prvom letu relacije Beograd – Njujork. U Domu omladine, kao nekada odjekuje Borisov glas iznad Atlantika i zvuk Točkove gitare po njujorškim avenijama. „Šumadijski bluz” na Menhetnu.

Bili su više nego drugovi i prijatelji – braća.

– Za mene je grupa „Smak” – život.. Pola veka smo zajedno. Kao prava porodica ne možemo jedni bez drugih i jedni sa drugima. Ali to je to, to je život i to su moja braća, kao i uvek iskren je i duhovit Slobodan Stojanović Kepa, bubnjar grupe, dodajući da su mu na večerašnjem koncertu kao „muzička ispomoć” sin i unuk.

Grupa „Smak” je ime dobila po mjuziklu koji je u vreme kada je ona nastajala igran na sceni Doma omladine. Prvi pevač „Smaka” bio je Slobodan Kominac Koma a klavijaturista Miša Nikolić, a za zvaničan datum nastanka benda uzima se 4. decembar 1971. godine.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 5
Samo deo bogate diskografije „Smaka” Foto: Z.S.M.

Najpoznatiju postavu grupe „Smak” oformili su 1973. godine Radomir Mihajlović Točak (gitara), Slobodan Stojanović Kepa (bubnjevi), Zoran Milanović (bas gitara) i Boris Aranđelović (vokal).

Aktivni period njihovog rada bio je od 1971. do 1981. godine. Album „OdLIVEno” snimili su 1986. godine ali bez svirki i održavanja koncerata.

U periodu od 1995. do 2000. godine „Smak” je bio aktivan ali u novoj postavci. Okupili su se 2012. godine za koncet u beogradskoj „Areni”, naredne nastupili u Kragujevcu na „Arsenal festu”, a poslednji nastup sa pevačem Borisom Aranđelovićem održali su 2015. godine na Ušću u Beogradu.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 6
Poslednji koncert na Ušću 2015. godine Foto: Privatna arhiva Slobodana Stojanovića Kepe

Sem navedene četvorke koja slovi za originalan sastav grupe u periodu do 1992. godine u bendu su i Lazar Ristovski i Miodrag Miki Petkovski, kao klavijaturisti. Od 1994. godine u novim postavkama „Smaka” nastupali su: Dejan Stojanović Kepa, drugi bubnjevi, Dejan Najdanović Najda, vokal, Mikica Milosavljević, druga gitara, Vlada Samardžić, bas gitara i Slobodan Marković Sale, bas gitara.

– Uzbudljivo je. Priznajem da imam malu dozu pozitivne treme ali sam siguran da će sve biti kako treba, kaže Jovan Pantić, vokal na večerašnjem koncertu.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 7
Rok muzika će još dugo da traje i ima značaj – Radomir Mihajlović Točak u Domu omladine Foto: Z.S.M.

Izložba „Smak 50” u kragujevačkom Domu omladine u kojem je grupa počela i danas se priprema za svoj koncerta, delo je Ksenije Đerković, osnivačice Udruženja „Smakovci” ali, i ništa manje važno, ćerke Slobodana Stojanovića Kepe, bunjara „Smaka”.

– Postavka ne kojoj se nalaze njihovi originalni istrumenti poput Točkove prve gitare, Borisovih daira ili Kepinih činela, arhivske i novinske građe, diskografije osmišljena je sa ciljem da se akcentuje značaj muzike koju je stvorila jedna od najpopularnijih rok grupa na nekadašnjoj jugoslovenskoj, balkanskoj i srpskoj rok sceni, kaže ona.

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 8
Autorka izložbe Ksenija Đerković, osnivačica Udruženja „Smakovci” i Kepina ćerka Foto: Z.S.M.

Postavka prati rad grupe od samih početaka – 4. decembar 1971. godine do njihovog poslednjeg koncerta na Ušću u Beogradu pre sedam godina. Sem same grupe „Smak” po autorkinoj zamisli izložba treba da današnjem posmatraču dočara i vreme džeza i bluza, rokera i hipika u periodu kada je bend stvarao 70.-ih godina prošlog veka.

Po Kseniji Đerković, „Smak” je sve svoje pesme napravio upravo ovde u srcu Šumadije u Kragujevcu, ali u planu je da iložba tokom ove i sledeće godine, gostuje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i, naravno, u Čačku, rodnom Točkovom gradu i Kraljevu odakle je njen otac Kepa i klavijatirista Laza Ristovski.

Crna dama je Žaklina Kenedi

Jedan od prvih i najplodonosnijih autora tekstova za grupu „Smak”, kragujevački pesnik Mirko Glišić, promisao je takođe u Domu omladine, gde je sve počelo, svoju knjigu „Crna Dama – rok i pop pesme”.

Glišić je autor stihova legendarnih „Smakovih” hitova poput „Crna dama”, „Daire”, „Ljudi nije fer”, „Plava pesma”, „La kukarača”, „Profesor”, „Bluz u parku”, „Šumadijski bluz”, „Perle”, „Satelit”, „Čoveče ti si mlad”, „Slikar sa Pikadilija”,„El Dumo”, „Cigansko srce”… Pisao je tekstove i za druge izvođače: Slađanu Milošević („Amsterdam”, Olivera Mandića („Voleo sam jednom”), „Zlatne prste”…

Jubilej grupe „Smak”: Neponovljiv zvuk koji traje pola veka 9
Pesnik Mirko Glišić autor najvećih hitova „Smaka” Foto: Z.S.M.

– To je bio pravi džet set, ne kao današnji smešan i tužan.

Ona je, pošto je poreklom Francuskinja imala pravi osećaj za estetsko i lepo. Bila je baš dama. Da nije tako ne bi u nju bili zaljubljeni najmoćniji i najbogatiji ljudi na svetu poput predsednika Kenedija ili milijaredera Onazisa.

Kada je Točak počeo da mi svira uvod svoje nove pesme mene su ti zvuci podsetili na nešto baš gospodsko i aristokratsko što me je inspiraisalo da napišem stihove njoj posvećene.

Njemu, lično najdraža je „Plava pesma” ali eto, na Glišićevu žalost nikada nije postala mega hit poput „Daira”, „Crne dame” ili „Profesora”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.